[Марко вије коло девојачко, ладо]
Марко вије коло девојачко, ладо,[1]
Марко вије, а љуба га кара.[2]
Марко љуби по тихо говори:
„Не карај ме, моја верна љубо;
још ме мило, коло да извијам 5
и мило ме, песме да попевам.
Девојачка душа мирисава,
ка’ ’но дуња око Михољ-дана,
ка’ ’но здравац око Ђурђев-дана.“
