Марко Краљевић и тридесет пашалара
Састали се тридесет пашалара,
у бијеломе граду Стамболу,
и са њима Краљевићу Марко;
сви се редом почеше хвалити;
неки се хвали (својом) милом сестром, 5
а неки (се куне) у милога брата;
сам се фали Марко Краљевићу:
он се фали својим (коњем) Шаром,
још се фали својом (остром) сабљом,
и се фали у верницу љубу, 10
верну љубу, дилбер Анђелију.
Проговара турски Дели ага:
„Не будали Марко Краљевићу,
што се фалиш (коњем) Шаром твојим,
Шаро јесте пасија вечера; 15
што се фалиш (твојом) сабљом витком,
сабља јесте студено железо;
што се фалиш у верницу љубу,
верну љубу дилбер Анђелију,
сад да идем и да гу преварим!" 20
Кад то Марко речи саслушао,
проговара Турчин Дели аги:
„Ево овде тридесет паша је,
ја ти дајем Шару пеливана,
и дајем ти и моје одело, 25
иди, каже, у Прилепу граду,
ако превариш верну љубу (моју),
превариш је, а и обљубиш је,
просто теби моја руса глава!"
Узе Туре Шару пеливана, 30
и обуче Марково одело,
право оде у Прилепу граду.
Ка је близу Прилепу прилазио,
препозна га дилбер Анђелија:
„О слушкињо, моја измећарко, 35
од да видиш једнога јунака,
по коњу је, као да је Марко,
по оделу као да је Марко,
ал по терању, ко да није Марко.
Чујеш мене, моја верна слушкињо, 40
ово ће нам да буде превара;
кад ће јунак да дође у дворе,
привати му Шару с леве стране,
ако је Марко он ће да се љути;
кад му будеш ставила вечеру, 45
што гу никад Марко не вечера,
ако је Марко, он ће да се љути,
ако није, а он ће да ћути."
Кад је јунак у дворе дошао,
Отрчала (та) млада слушкиња, 50
Ухватила Шарца с леве стране,
ћути јунак, ништа не говори;
одвела га у те топле собе
где (ни) Марко никад не станује,
ћути јунак ништа не говори; 55
Па га тури у меке постеље,
Где (ни) Марко никад не спава,
Леже јунак, ништа не говори,
Па се врати својој госпођи:
„Чујеш мене (ти) моја госпођо. 60
Све сам учинија што си ми рекла.
Ћути јунак, ништа не говори!"
Забрину се дилбер Анђелија,
па не знаде шта (ће) да уради,
па (ми) легла санак да борави; 65
кад је било ноћ у поноћи,
диже се (тад) Турчин Дели баша,
па увати младу измећарку,
одсече јој десну страну косе,
па појаше Шара пеливана, 70
право оде беломе Стамболу;
врисну тада млада измећарка:
„Недај мене (ти) моја госпођо,
однесе ме незнана делија,
однесе ми десну страну косе!" 75
Па повика дилбер Анђелија:
„Брзо, каже, моја измећарко,
опреми ми чилу Ластавицу,
се ово је (нама) велика превара,
оће нама Марко да погине!" 80
Опреми је чилу Ластавицу,
појаха је дилбер Анђелија,
право јури за Стамбола града;
кад је била близу до Прилепа,
саздаде се један прамен магле, 85
а кроз маглу роса поросује
приближила с група пашалара;
што да види: чудога голема:
Марко беја (свој) врат испружија,
(Турчин) Делибаша сабљу преоштрава; 90
али Марко њему проговара:
„Чујеш мене, Турчин Дели башо,
ако ми одједном не осечеш главу,
ја ћу ђипит па ћу твоју одсећ(и)!"
Кад се љуба близу приближила, 95
и ове речи саслушала,
тад повика из бијелог грла:
„Недај, Марко, твоју русу главу,
не се твоја љуба преварила,
но на силу твојој измећарки, 100
узео десну страну косе!"
Кад је Марко (ове) речи чуо,
тада скочи на ноге лагане,
оте сабљу Турчин Делибаши,
осече му одмах русу главу, 105
од тридесет пашалара, намести шездесет!
