Гором јаше Краљевићу Марко,
Шњиме јаше и отац бабајко,
Насмија се Краљевићу Марко,
Њега пита ма отац бабајко:
„О мој синко, Краљевићу Марко, 5
„Чем се смијеш мој премили сине?
„Ил' се смије, што сам остарио,
„Ил' ждралину коњу високоме,
„Или һорди ниско припасаној?“
Ал' бесједи Краљевићу Марко: 10
„Не смијем се, мој отац бабајко,
„Не смијем се томе ни једноме,
Ни ждралину, коњу. високоме,
Нити ћорди ниско припасаној,
Нит' се смијем, што си остарио, 15
„Већ се смијем мој отац бабајко:
„Кад ми било петнаест година,
„А мом шарцу три године дана,
„А у мене ништа од оружја;
„О рамену шарева торбица[1], 20
„У торбици шарева обућа[2]
„Сретоше ме три алај[3] Турака,
„Како сам их лазум[4] ударио,
„На мах сам их земљи оборио,
„Да камо-ли не би саде, бабо, 25
„Са мојијем свјетлим оружјем,
„Са мојије тридесет година,
„И с мојијем шарцем дебелијем!“
