Вино пију Турци јањичари,
С њима пије Краљевићу Марко.
Служила их прелијепа дјевојка,
Гологлава кано мушка глава.
Распојаса кано и делија 5
Свима им је часу додавала.
Нико јој се за чашу не хвата,
Већ хватају за бијелу руку.
Ал' бјеседи прелијепа дјевојка:
"Ако могу свима слуга бити, 10
Не могу вам вјерна љуба бити,
Већ јунака Краљевића Марка!"
Кад је чуо Краљевићу Марко,
Што бјеседи прелијепа дјевојка,
Мало чуо много разумио, 15
Машио се у џеп у доламе,
Извадио кључе од подрума,
Па их даде прелијепој дјевојци,
Давајућ јој вако бјеседио:
"Ево теби кључе од подрума, 20
Па ти иди у доње подруме,
И изведи два коњица врана,
Себи врана, а мени гаврана,
Да јашимо кроз зелену гору,
Да јашимо, да се веселимо!" 25
Учинила прелијепа дјевојка,
Учинила јунаку по вољи:
А кад беше усред горе црне,
Бјеседила прелијепа дјевојка:
"Не смијем ти запјевати, Марко, 30
У двору је Мијате хајдуче,
Трипут ме је у мајке просио,
Ал' ме није испросит могао.
Па се бојим освете хајдучке."
Бјеседи јој Краљевићу Марко: 35
"Не будали прелијепа дјевојко,
Већ ти пјевај ситно гласовито:
Док је Марка, не бој се хајдука;
Истом дјева ситно запјевала,
Ал'ето ти Мијата хајдука; 40
Он се узе с Краљевићем Марком,
А кад виде да ће погинути,
Машио се у свилене џепове,
Па извади од злата јабуку,
Бацио ју прелијепој дјевојци, 45
А бацајућ' овак' говорио:
"Помози ми погуби Марка,
Па на дар ти злаћана јабука!"
Превари се уједе је гуја,
Помогла је Мијату хајдуку, 50
Њем' помогла, а себи одмогла;
Јер кад види Краљевићу Марко,
Да ће јунак изгубити главу,
Да због чега не би ни жалио,
Већ због љубе, да би је не било, 55
Подвикнуо громовитим гласом:
"Помози ми посестримо вило!"
Истом Марко ријеч изустио,
Ал' ето ти посестриме виле,
Па убише Мијата хајдука, 60
Њег' убише, дјевојку пустише.
Али Марко ни њој ниј' простио,
Црне јој је очи извадио,
Пустио је у гору зелену,
Да с' пребија од дрва до дрва, 65
Кано пчела од цвјета до цвијета,
Нек' се каје за невјеру црну!
Из "Виле" год. 1865.
Референце
Извор
Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 58-60.
