Марко Краљевић и вила бродарица

0001 Гором језди Краљевићу Марко,
0002 Гором језди, а гору проклиње:
0003 ”Чарна горо, не зеленила се,
0004 Кад у теби ладне воде нема,
0005 Ладне воде ни дебела лада,
0006 А у мешини понестало вина,
0007 Пак је мени додијала жеђа,
0008 Те ја морам коња да закољем
0009 Да с’ напијем крви от коњица!
0010 Беседи му из горице вила:
0011 ”Не кољ’ коња, Краљевићу Марко,
0012 Не кољ’ коња, не чини зулума,
0013 Не пи’ крви, не погани тела,
0014 Веће пођи мало унапредак,
0015 Па ћеш наћи језер-воду ладну
0016 И на води вилу бродарицу,
0017 Па је вила на води заспала,
0018 Па се чувај да је не пробудиш,
0019 Јер је врло скупа бродарина!”
0020 Пође Марко мало унапредак,
0021 Па он нађе језер-воду ладну
0022 И на води успавану вилу,
0023 Та напи се Марко и коња напоји,
0024 Пак он пође кроз гору зелену.
0025 Ал’ се трже вила иза санка,
0026 Позна вила да се вода пила,
0027 Па отиде у гору зелену,
0028 Те увати трогоца јелена,
0029 Па га једном гујом зауздала,
0030 А другом га гујом престегнула,
0031 А трећом га гујом ошибује,
0032 Па достиже Краљевића Марка.
0033 Па беседи бродарица вила:
0034 ”Стани, Марко, плати бродарину!”
0035 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0036 ”Ил’ ћеш, вило, гроша ил’ дуката?”
0037 Беседи му бродарица вила:
0038 ”Нећу, Марко, гроша ни дуката,
0039 Веће оћу твоје очи чарне
0040 И од Шарца ноге до кичица!”
0041 А кад зачу Краљевићу Марко,
0042 Он потрже лака шестоперца,
0043 Те удара бродарицу вилу –
0044 Како ју је лако ударио,
0045 Са земљом је црном саставио,
0046 Пак он оде гором певајући,
0047 Оста вила ногом мицајући.