Марко Краљевић и Филип Драгиловић

0001 Вино пије Краљевићу Марко
0002 И са шњиме Балашу Маџару,
0003 И мед њима Филип Драгиловић,
0004 Вино пију три велика бана
0005 У Будиму граду на капији.
0006 Код свакога великога бана
0007 По дванаест млади капетана,
0008 Код свакога српског капетана
0009 По тридесет и три војводе.
0010 Пак се фали Филип Драгиловић:
0011 ”До саде сам Филип погубио
0012 Седамдесет млади мартоноша
0013 И Николу, баш матолозбашу,
0014 И сваком сам роба заробио.
0015 Што сам красна роба заробио,
0016 Милу сестру Николе војводе –
0017 Да се Филип оженио нисам,
0018 Узео би да ми буде љуба
0019 У Будиму код моје госпође!
0020 И још ми се вади сабља бритка
0021 На три младе српске војеводе –
0022 На Милоша и на Рељу малог
0023 И на никог у Прилипу Марка!”
0024 Ту се деси Балаш Маџарина,
0025 Добро слуша Балаш Маџарина
0026 Што се вали вољени Филипе,
0027 Па одведе барну на налбанту,
0028 Па се диже од Будима града,
0029 Маџарском се земљом подигао,
0030 Док се турске земље преватио,
0031 Пети данак у Прилипа дође.
0032 Теке Марко сјео на ужину,
0033 Удри јасан таланбас пред двором.
0034 А беседи Краљевићу Марко:
0035 ”Јевросима, моја мила мајко,
0036 Какав ј’ оно таланбас пред двором?
0037 Рекао би, моја мила мајко,
0038 По гласу је побратима мога,
0039 Побратима Балаш-Маџарина,
0040 Чини ми се од б’јела Будима –
0041 Које би га ту силе донеле?”
0042 Па ишета пред бијеле дворе,
0043 Па погледа Балаш-Маџарина,
0044 Царскије се лицем целиваше
0045 И десницом руком руковаше,
0046 Ушеташе у бијеле дворе,
0047 Па сједоше за трпезу златну,
0048 Па сједоше пити вино ладно.
0049 Пише вино три бијела дана,
0050 Кад четврти данак освануо,
0051 Ал’ бесједи Балаш Маџарина:
0052 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0053 Ево има већ три б’јела дана
0054 Како сам ти у дворе доша’,
0055 Па не питаш, а ја ти не кажем!”
0056 А смеје се Краљевићу Марко:
0057 ”Побратиме, Балаш-Маџарине,
0058 Разуман си и сам ћеш казати!”
0059 И онда му поче бесједити:
0060 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0061 Дошао сам и донео гласа
0062 Из Будима у града Прилипа –
0063 Вино пију три велика бана
0064 У Будиму граду на капији;
0065 Код свакога великога бана
0066 По дванаест млади капетана;
0067 Код свакога тога капетана
0068 По тридесет и три војеводе,
0069 И међ’ њима Филип Драгиловић.
0070 Пак се вали Филип Дргиловић:
0071 ’Ој, војводе, бојни копљеници,
0072 До сада сам јунак погубио
0073 Седамдесет млади мартоноша
0074 И сваком сам роба заробио,
0075 Коме љубу, коме ли сестрицу,
0076 И Николу, баш мартолозбашу,
0077 И њему сам роба заробио –
0078 Каква ј’ красна госпођа девојка,
0079 Да се Филим нисам оженио,
0080 Узео би да ми буде љуба,
0081 Већ робује код моје Маџарке!
0082 И још ми се вади сабља бритка
0083 На три младе српске војеводе –
0084 На Милоша и на Рељу малог
0085 И на никог у Прилипу Марка!
0086 Отићи ћу Николи налбанти,
0087 Потковаћу барну великога,
0088 Отићи ћу у града Прилипа
0089 До дворова Краљевића Марка,
0090 Б’јеле ћу му дворе поробити
0091 И жива ћу уватити Марка
0092 Стару ћу му погазити мајку
0093 И Јелицу љубу заробити,
0094 Нек’ робује у Будиму граду,
0095 У Будиму код моје госпође!’ ”
0096 А то Марко једва дочекао
0097 Доке Балаш избеседи речи,
0098 Господски се лицем целиваше:
0099 ”Вала тебе, побратиме стари,
0100 Који си мене донео гласа!”
0101 Одброји му шест товара блага,
0102 Те путнику путнину платише,
0103 Сна га Јела лепо даровала,
0104 Дала м у је кошуљу са златом.
0105 Марко га је лепо испратио,
0106 Пак се натраг у дворе поврати,
0107 Па изведе Шарца од мејдана,
0108 Па оправи и себе и Шарца,
0109 Препасује сабљу оковану
0110 И узима буздован позлаћен,
0111 Лак буздован од дванаест педи,
0112 Оковану сабљу мисиријем,
0113 Која сече дрвље и камење,
0114 Студен камен и студено гвожђе,
0115 На њојзи се ништа не познаје,
0116 Па отиде с Богом путовати.
0117 Јарко га је обасјало сунце
0118 На ћуприји проћ бели Кумана,
0119 На ужину стиже у Београд.
0120 Платно беле бељаре девојке,
0121 Божију им помоћ називао:
0122 ”Божја помоћ, бељаре девојке,
0123 Је ли оџа на подне викао,
0124 Је ли мене ужинати време?”
0125 А беседе бељаре девојке:
0126 ”Да’ Бог добро, делија незнани,
0127 Јесу оџе викале на подне,
0128 Путнику је ужинати време!” –
0129 ”Има л’ овде врло добра вина,
0130 Које б’ вино за менека било?”
0131 А беседе бељаре девојке:
0132 ”Видиш оне високе подруме,
0133 Ондека је Ана крчмарица,
0134 Онда има за путнике вина!”
0135 Кад напита Ану крчамрицу:
0136 ”Божја ти помоћ, млада крчмарице,
0137 Изнес’-дер ми један чабар вина,
0138 Чабар вина од четр’ес ока!”
0139 Ал’ беседи млада крчмарица
0140 И дозива своју другарицу,
0141 Међу собом чабар износили.
0142 Како нагну Краљевићу Марко,
0143 Та у чабру не оста ни капи.
0144 ”Донеси ми други чабар вина
0145 Да напојим Шарца великога!”
0146 Ал’ беседи млада крчамрица:
0147 ”Мили Боже, чуда великога,
0148 Откуд дође једна хала винска!
0149 Одсед’ коња, делијо незнана,
0150 Па пиј вино колико ти драго!”
0151 Одсед’ Марко Шарца великога,
0152 Па наточи други чабар вина,
0153 Те напоји Шару великога,
0154 Пак се маша руком у џепове,
0155 Па извади дванаест дуката:
0156 ”Оди, Ано, да ти вино платим –
0157 Нај ти тебе дванаест дуката!”
0158 А беседи Ана крчмарица:
0159 ”Пођи с Богом, делијо незнана,
0160 Ти толико нис’ попио вино!”
0161 Ал’ је Марко очима простреља:
0162 ”Луда главо, крчмарице млада,
0163 Добро знадем што попијем вина!”
0164 Па уседе Шару од мејдана,
0165 Па отиде на тија Дунава,
0166 Пак дозива Маџар-скелеџију:
0167 ”Превези ме, Маџар-скелеџија,
0168 На јуначку божју вересију,
0169 А ево ти буздованпозлаћен
0170 Док се вратим да ти скелу платим!”
0171 Ал’ беседи Маџар скелеџија:
0172 ”Пођи с Богом, деља незнана,
0173 Од тебе се скела и не плаћа!”
0174 Превезе га Маџар скелеџија;
0175 Носи с Богом буздован позлаћен,
0176 Скелеџију грозница увати
0177 Гледајући буздован позлаћен.
0178 Усед’ Марко Шарца од мејдана,
0179 Пак отиде преко Срема равна,
0180 На вечеру стиже у Крушедо;
0181 Први су га запевали петли
0182 Запевали проћу Манђелоша,
0183 Други су га запевали петли
0184 Баш на Вуки испод Вуковара,
0185 Бела га је зора забелила
0186 И јарко га обасјало сунце
0187 Баш на Драви под градом Осеком;
0188 И он воду Драву пребродио,
0189 Пак отиде у града Будима,
0190 А кад дође у града Будима,
0191 На ужину стиже у Будима.
0192 Платно беле бељаре девојке
0193 И међ’ њима сестра Николина –
0194 Везак везе сестра Николина
0195 Чистим златом, а по чистој свили.
0196 Божију им помоћ називао:
0197 ”Боћја т’ помоћ, госпођо девојко,
0198 Кој’ су двори ваљена Филипа?”
0199 Ал’ беседи сестра Николина:
0200 ”Видиш оне високе чардаке
0201 И на њима срчали пенџери,
0202 Оно с’двори ваљена Филипа,
0203 Ја сам јадна сестра Николина!”
0204 Оде Марко кроз бела Будима
0205 До дворова ваљена Филипа,
0206 А гледа га будимска госпођа.
0207 А кад дође Филипови двору,
0208 Пред двором је Филипова љуба,
0209 На ђерђеву ситан везак везла
0210 Чистим златом а по чистој свили.
0211 У игли јој нестануло злата,
0212 Метну очи, погледа на пенџер
0213 И угледа Краљевића Марка.
0214 Марко јој је божју помоћ назв’о:
0215 ”Божја т’ помоћ, Филипова љубо,
0216 Је ли дома мој побратим Филип?
0217 И зови га да се поздравимо!”
0218 А беседи Филипова љуба:
0219 ”Даље јаши коња, орјатине,
0220 Орјатине, пак орјатски сине –
0221 Ако дође мој господар Филип,
0222 Играће ти по авлији глава!”
0223 Марко Шарцу турски проговара:
0224 ”Попни-де се, Шаро, добро моје,
0225 Попни-де се снаи на чардаке,
0226 Те ти види како снаха везе!”
0227 Шарац с’ попе снаи на чардаке.
0228 Удара га Филипова љуба:
0229 ”Даље јаши коња орјатине –
0230 Ако т’ дође мој господар Филип,
0231 Играће ти по авлији глава!”
0232 А Марко ти поче беседити:
0233 ”Немој ми га, снао, ударати,
0234 Јер је моме Шарцу омилило
0235 Како снаа на ђерђеву везе!”
0236 Пак се сагну Краљевићу Марко,
0237 Тријема је прсти доитио –
0238 Жалосна се трипут преметнула,
0239 Три јој здрава искочише зуба,
0240 Просуше се венци и ђердани.
0241 Купи Марко гроше и ђердане,
0242 На пооду љуби беседио:
0243 ”Остај збогом, Филипова љубо,
0244 И поздрави господара твога
0245 Нека за мном у меану дође
0246 Да ов’ мало сребра попијемо,
0247 Да и њему штете сасма није!”
0248 Па отиде Марко у мејану
0249 До Илије, старог мејанџије.
0250 Седе Марко пити вино ладно,
0251 Па Илији стаде беседити:
0252 ”О, Лијиа, брате мејанџија,
0253 Каде смо се, брате, састанули,
0254 Оди, брате, да се послушамо,
0255 Узми, брате, буздован позлаћен,
0256 Ти однеси младом екмеџији,
0257 Нек’ ми даде леба за ужину!”
0258 Узе јунак буздован позлаћен,
0259 Па он иде младом екмеџији:
0260 ”Нај ти тебе буздован позлаћен,
0261 Послао ти Краљевићу Марко
0262 Да му дадеш леба за ужину!”
0263 Екмеџију грозница увати:
0264 ”Носи леба колико ти драго,
0265 Аратос му и залоге била,
0266 Однес’ Марку леба за ужину!”
0267 Када дође Краљевићу Марку:
0268 ”Ој, Илија, брате мејанџија,
0269 Узми-дедер буздован позлаћен,
0270 Однеси-де младом пишерџији
0271 Нек’ ми даде сан ђаконије!”
0272 А Илија оде пишерџији,
0273 Па му даје буздован у залог:
0274 ”Дај ми, брате, сан ђаконије!”
0275 Пишерџију грозница увати
0276 Гледајући буздован позлаћен:
0277 ”Носи јела колико ти драго!”
0278 Па однесе сана ђаконије.
0279 Седе Марко пити вино ладно,
0280 Поужина и напи се вина,
0281 Па уседе Шарца великога,
0282 Па отиде кроз бела Будима.
0283 Па чуде се будимска господа:
0284 ”Мили Боже, ваљена Филипа,
0285 Он се вали да је добар јунак,
0286 Али ето доброга јунака –
0287 Доиста је из Прилипа Марко!”
0288 Оде Марко под б’јела Будима,
0289 Па узима сестру Николину,
0290 Па је меће за себе на коња,
0291 Три пута је препаса појасом,
0292 А четврти од сабље кајасом,
0293 Па отиде у Прилипа града.
0294 Када Марко у Прилипа дође,
0295 Он изива Јевросиму мајку:
0296 ”Јевросима, госпођо краљице,
0297 Нај ти, мајко, моју посестриму,
0298 Рани, мајко, као сина Марка,
0299 А удоми као чедо своје!”
0300 Ранила је као сина Марка,
0301 Удомила као чедо своје,
0302 Отуд Марко стече пријатеље.