Марко Краљевић и Арапин5
0001 Рано рани Краљевићу Марко
0002 Једно јутро у недјеље свете,
0003 Рано рани бојно на Косово.
0004 Ту налази голема јунака,
0005 По имену Мусу кесеџију,
0006 Ђе он сједи посред пута друма.
0007 Колико је срдит посто Марко,
0008 Не зове му јутро добро јутро,
0009 Нег му Марко иза гласа виче:
0010 ”Дели Муса, оклон’ ми се с пута,
0011 Ол оклони, ол ми се поклони!”
0012 Кад то зачу Муса кеседћија,
0013 Насмјеја се, па говори Марку:
0014 ”Бор т’ убио, Краљевићу Марко!
0015 Што си тако рано уранио,
0016 Тако рано замећати кавге?”
0017 Други пут му завикао Марко:
0018 ”Дели Муса, оклони се с пута,
0019 Ол се склони, ол ми се поклони!”
0020 Ал говори Муса кесеџија:
0021 ”Ајд отоле, Краљевићу Марко!
0022 Ти на миру не замећи кагве,
0023 Врло ти л’ се ћивјет додијало?
0024 Ниту ћу ти се склонит, нит поклонит.”
0025 Трећи пут му завикао Марко:
0026 ”Дели Муса, оклон’ ми се с пута,
0027 Оли склони, ол ми се поклони,
0028 Ол изађи, Муса, на мегдане!”
0029 Кад то зачу Муса кесеџија,
0030 Грохотом се бјеше насмијао,
0031 Са земље је на ноге скочио,
0032 Бојно копље у руке узео,
0033 Пак се баца коњу на рамена,
0034 Оштром ми га ободе мамузом.
0035 Разигра га пољу на Косову,
0036 А он Марко шарину на своме.
0037 Тадар стану д’јелити мегдане.
0038 Први рече Краљевићу Марко:
0039 ”Стани, Муса, копиле курварско!
0040 Нек те згађам копљем убојитим.”
0041 Кад то зачу Муса кесеџија,
0042 Он под собом уставио коња.
0043 Добро гледа Краљевићу Марко,
0044 Да га не би копљем преметнуо,
0045 Преметнуо оли подметнуо.
0046 Ал под Мусом учан коњић био.
0047 Нетон Марко копље избачио,
0048 Коњ под Мусом скаче у висину,
0049 Доста га је Марко подметнуо.
0050 Тад говори Муса кесеџија:
0051 ”Стани Марко, копиле курварско!
0052 Нек те згађам копљем убојитим!”
0053 Кад то зачу Краљевићу Марко,
0054 Под собом је уставио коња.
0055 Добро гледа Мусу кесеџију,
0056 Да га не би Муса преметнуо,
0057 Преметнуо оли подметнуо.
0058 Ал под Марком учени шарине.
0059 Нетом Муса копље избачио,
0060 Да ко види шара од мејдана!
0061 Он се вије земљи у колаче,
0062 Доста га је Муса преметнуо.
0063 Тако бојна копља потратише,
0064 Један другог обранио није.
0065 Тад се удру сабљам свијетлијем,
0066 Ал и своје сабље поломише,
0067 Нико никог ранит не могаше.
0068 Тад се удру коњи прсимице,
0069 А јунаци пд бијеле руке,
0070 Па се носе пољем широкијем.
0071 Носише се од јутра до подне,
0072 Нико никог предобит не може.
0073 Умори се Муса кесеџија,
0074 Али горе Марко Краљевићу.
0075 Тешко ти се Марко уморио,
0076 Бијелијем пјенам забалио,
0077 Пак дозивље вилу са планине:
0078 ”Б’јела вило, жив те јад убио!
0079 Која си вазда говорила,
0080 Да погинут не ћу никадара,
0081 Ево хоћу данас на Косову,
0082 Посјећ ће ме Муса кесеџија.”
0083 То зачула вила са планине,
0084 Тер доелти бојно на Косово
0085 И вије се небу под облаке,
0086 Па му вила из облака виче:
0087 ”Краљевићу, невјерно кољено!
0088 Јесам ли ти вазда говорила:
0089 У недјељу не замећи кавге,
0090 Јер ћеш лудо изгубити главе.”
0091 Кад то зачу Муса кесеџија,
0092 Превари се, жалосна му мајка!
0093 Он погледа небу у облаке,
0094 Да он види, који ђаво виче.
0095 Кад то видје Краљевићу Марко,
0096 Даде снагу десном и лијевом,
0097 Лако ти је Мусу предобио
0098 И на црну земљицу метнуо.
0099 Марко се је тешко уморио,
0100 Па он шћеде мало починути,
0101 Ал га би страх Мусу оставити,
0102 Да се не би Муса подигнуо,
0103 Па ми сједе Муси насред боку,
0104 Да ми тако отпочине Марко.
0105 Ал у Муси срце угријано,
0106 Стане му се мицат испод себе.
0107 Кад то видје Краљевићу Марко,
0108 Нема када ни да отпочине,
0109 Нег разгледа око себе Марко,
0110 Не би л’ дјегођ штогод угледао,
0111 Чијем би му главу откинуо,
0112 Јер не има ни ножа малога,
0113 А далеко уломци од ћорде.
0114 Тер му зубим грло прекосио,
0115 Пак узимље уломак од ћорде
0116 И ш њиме му откинуо главу.
0117 Тада шћедне Краљевићу Марко
0118 Видјет Мусу, каков јунак бјеше,
0119 Тер узимље уломак од сабље,
0120 Стане парат Мусу Кесеџију.
0121 Кад у Муси до три срца нађе:
0122 Једно студно ко студени камен,
0123 Друго му се мало угријало,
0124 На трећему љута гуја спава.
0125 А када се гуја пробудила,
0126 Мртав Муса по ледини скаче
0127 И овако гуја проговара:
0128 ”Краљевићу, кућом срећан ти си!
0129 Кад ти данас н’јеси погинуо,
0130 Не ћеш веће, Марко, никадара!
0131 Јер да сам се прије пробудила
0132 Не би с’више главе наносио
0133 По Прилипу, граду бијеломе.”
0134 То дорече, оде у планину.
0135 Кад то чује Краљевићу Марко,
0136 Расплака се ко дијете мало
0137 И овако собом говорио:
0138 ”Јадан Марко, што си урадио!
0139 Погубио онаког јунака.”
0140 Плаче Марко како гуја љута.
0141 Када се плача наплакао,
0142 Лијеп Муси гребак ископао,
0143 Лијепо га укопао Марко
0144 И отиђе пут Прилипа свога.
