Марко Краљевић и Дедо Џидовина

0001 Славу слави Деспотовић Ђуро,
0002 Он слави светога Ђорђију.
0003 На славу му млого гостах дође:
0004 Двјести попах, триста калуђерах
0005 И лудијех триста ђаковчади,
0006 И четири српски патријара
0007 И дванаест младијех владиках.
0008 Позно дође Дедо Џидовина,
0009 Пред кулом коња разјахао
0010 И уљезе у бијелу кул,
0011 Широко му мјесто учинише.
0012 Они пију вино и ракију,
0013 Па госпоцку совру поставише,
0014 Изнесоше пуње и свијеће,
0015 А да славу божу споменује –
0016 Не да Туре славу спомињати,
0017 Свак се осјети а весеља нема.
0018 Каде сјутри дан и зора дође,
0019 Но говори Деспотовић Ђуро:
0020 ”О Јерина, моја вјерна љубо,
0021 Ну, дофати једну купу златну,
0022 У њу кани тридесет оках вина,
0023 Пони га преко Косовога,
0024 Дако сретеш од Угревах кога,
0025 Не би ли ти ко славу споменуо!”
0026 Она скочи од земље на ноге,
0027 Узе чашу с тридесет оках вина,
0028 Понесе је преко Косовога
0029 И сусрете Краљевића Марка,
0030 На Шарчића, коња големога.
0031 Десну му пољубила руку
0032 И даде му златну купу вина:
0033 ”На то тебе, ђевере Марко,
0034 Да ти славу божу споменујеш!”
0035 Таде Марко погледа Јерину:
0036 ”Што би ово, Ђурова Јерина,
0037 А што славу дома не споменеш?”
0038 Јерину сузе пропануле:
0039 ”Не да Туре Дедо Џидовина!
0040 Па је Марко таде говорио:
0041 ”А, за Бога Ђурова Јерина,
0042 Има ли ту од Угревах кога?”
0043 А Јерина таде говорила:
0044 ”Има доста, но су неваљатни!”
0045 Таде Марко чашу приватио,
0046 Вино попи, славу не помену
0047 И Јерини ријеч говорио:
0048 ”Хајде дома, Ђурова,
0049 Ја ћу мало попослијед доћ”’
0050 Јерина на дворове дође,
0051 Све Ђуру по истину каже.
0052 Стаде мало, не би николико,
0053 Али Марко Краљевићу дође.
0054 Но га виђе Дедо Џидовина,
0055 Па је Туре ријеч говорило:
0056 ”Фала Богу, чуда великога,
0057 Дође јунак под Ђуровом кулом
0058 И јахаше шарено говедо!”
0059 Но му рече Деспотовић Ђуро:
0060 ”Није оно јунак на говедо,
0061 Не је Марко на коња Шаруна!”
0062 Оно рече, тадер дође Марко,
0063 Свако му се на ноге дигнуо.
0064 Колик’ се је Марко напучио,
0065 Он се ни с’ ким питати не хоће,
0066 Но фати пуње и свијећу,
0067 Па је таде ријеч бесједио:
0068 ”Чујте, гости Деспотовић’ Ђура,
0069 Ко се овђе прекрстити неће,
0070 Нека излази из бијеле куле!”
0071 Скочи Туре од земље на ноге,
0072 А просу му пуње у рукама.
0073 На брицке се сабље ударише,
0074 Докле им се сабље поломише
0075 До крсницах и руках десницах –
0076 Свак избјежа из бијеле куле.
0077 За б’јела се грла уфатише,
0078 Е се носе по бијелој кули,
0079 Прољетни се дан носе до подне.
0080 Јдева Марко доље Турчину,
0081 Те му пасју главу окинуо,
0082 Па га избачи из бијеле куле,
0083 Окупи госте на трпезу,
0084 Те је божу славу споменуо.
0085 Кад погледа по дружини Марко,
0086 Али није двадест калуђерах,
0087 Но су утекли пољем Косовијем –
0088 А нека их, неваљала војска!
0089 То је било кад се чинило.