Марко Краљевић избавља Секулу Бановића

0001 Стаде цика Бановић-Секула,
0002 Е га жива уфатише Турци,
0003 Воде га зеленом планином.
0004 Кад дођоше испод двора Марка,
0005 Но је Марка санак преварио;
0006 Кад Секула Турци проведоше,
0007 Но га буди вјереница љуба:
0008 ”Диг’ се, Марко, главу не дигнуо,
0009 Турци роба проведоше жива,
0010 Ка’ да бјеше Бановац Секула!”
0011 Скочи Марко од земље на ноге,
0012 С чивилука сабљу дофатио,
0013 И Шарчића коња окрочио,
0014 А потрча зеленом планином,
0015 Пред Турцима на друм запануо,
0016 Па дочека тридес’ Тураках –
0017 Ер се Турци збора зађеднули
0018 Кад је Марка кликова Секула
0019 Да га отме Марко од Тураках.
0020 Секуле њима бесједио;
0021 ”Ха, ха, Турци, зла ви памет била –
0022 Ако ћете мене изгубит’,
0023 Јадни ће ме Марко освјетит’,
0024 А од Стамбола врата затворит’,
0025 Да не излази ока за сједока!”
0026 Но му вика Туре Рустем-бего:
0027 ”Прођи се, Бановац Секула,
0028 Не кажуј ми црне бугарине
0029 Који нема паре ни динара,
0030 Ни да пије ни да се оструже –
0031 Далеко је и даље ни био!”
0032 Таде вика Краљевићу Марко:
0033 ”Стан’, Турчине, од курве копиле,
0034 Близу сам ти и ближи ти био!”
0035 Од бедре је сабљу повадио,
0036 Посјече тридесет Тураках,
0037 А уфати Рустем-бега жива,
0038 Окиди му из рамена руке,
0039 Те га посла у Стамболу грдна,
0040 А он поведе на дворе Секуле.
0041 Марко димно дочека Секула;
0042 У Секуле је доста поштења,
0043 Он извади стотину цекина,
0044 Те дарова Маркову љубовцу.
0045 То је било кад се чинило.