Мара бели, платно небелила,
Момак коси сено у планину,
Сретоше се доле код градине,
Дор стојаше, дор думаше,
Коња ноге заболеше, 5
Момка дремке обалише.
Ајде Маро да бегамо.
Што рекоше побегоше.
Младо момче проговара:
Куд стојамо и думамо, 10
Остала ми сабља моја,
Сабља моја и марама,
У мараму огледало,
Огледало, вилди чешаљ.
Ајде Маро да тражимо, 15
Ако бог да да нађемо,
Право ћемо поделити.
Мене Маро сабља моја,
Тебе Маро огледало,
Огледало вилди чешаљ, 20
Огледуј се, начешљај се,
Начешљај се до јесена,
Од јесена ајд за мене.
Референце
Напомене
Баба Јонка Миленковић, Слишане
(роћ. у Вујанову у породици досељеника
из Преслапа)
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 55.
