Максим Сењанин и Танковић Осман
0001 Још ни зоре ни бијела дана,
0002 Док пукоше двије абердарке
0003 Насред Сења града бијелога.
0004 Ко бијаше и абер чињаше?
0005 Добар јунак Максим Сењанине,
0006 Мио сестрић Иван-капетана.
0007 То се чуло по Сењу бијелу.
0008 Кад зачуше Сењани јунаци,
0009 На сред Сења брзо поиташе.
0010 Кад дођоше на зелену лонџу,
0011 Ту нађоше Максим-Сењанина.
0012 Кад се сабра стотина Сењана,
0013 Максим бира неколико друга,
0014 Од пет стотин’ тридесет јунака,
0015 Сви остали дома одлазише,
0016 И тридесет води у Удбину.
0017 Кад то чуо Иван капетану,
0018 Побоја се сестрићу Максиму,
0019 Да ће Максим погинути лудо,
0020 Узе Иван двије пушке мале
0021 Од сувога жеженога злата,
0022 Па јагрзли усједе гаврана,
0023 И пристиже сестрића Максима,
0024 Па извади двије пушке златне,
0025 Па иг даје сестрићу Максиму:
0026 ”На, сестрићу, ове пушке мале
0027 ”Нека ти иг, честите ти биле,
0028 ”Далеко су обје саливене,
0029 ”Преко мора четерес конака,
0030 ”Баш иг нема у бечког ћесара,
0031 ”И ево ти стотина дуката,
0032 ”На твојије тридесет Сењана,
0033 ”Вратите се Сењу бијеломе,
0034 ”Не идите у Турску Удбину,
0035 ”Јер оћете лудо погинути,
0036 ”Широко је поље код Удбине,
0037 ”Ви пјешице, Турци на коњима,
0038 ”Неће утећ’ од вас ђавољега
0039 ”Ни да каже каконо је било. ”
0040 На то Максим не окреће главу,
0041 Но Ивану сестрић одговара:
0042 ”Чу ли, дајо, Иван-капетану,
0043 ”Не би ти се јунак повратио,
0044 ”Да би знао да ћу погинути.
0045 ”Добро знадеш, ти си упамтио,
0046 ”Кад мог баба погубише Турци,
0047 ”По имену Бошка капетана,
0048 ”Код Удбине код Турске краине
0049 ”На тврду га вјеру преварише,
0050 ”Па Бошкову погубише главу.
0051 ”Сењани му т’јело унијеше,
0052 ”А Турци му главу уграбише,
0053 ”Пос’јече га Танковић Османе,
0054 ”Уграби му главу и оружје,
0055 ”Златне токе од оке четири
0056 ”Од сувога жеженога злата,
0057 ”Токи носи за живота мога,
0058 ”На њима су два орлова крила,
0059 ”Баш и Максим прегорјет’ не може.
0060 ”Ја ћу моју изгубити главу,
0061 ”Ја осветит’ Бошка капетана,
0062 ”И златне му токе повратити,
0063 ”Јер сам чуо да казују људи,
0064 ”Да се Туре већма посилило,
0065 ”У Удбину вако говорило:
0066 ” ”А тако ми дина и амана,
0067 ” ”Посјеко сам Бошка капетана,
0068 ” ”Па сам чуо да казују људи,
0069 ” ”Остао је ђаур од ђаура,
0070 ” ”Има сина дијете Максима,
0071 ” ”Како кажу и причају људи,
0072 ” ”Оће гори ђаур настанути,
0073 ” ”Нег’ што бјеше Бошко капетану,
0074 ” ”Удбини ће нашој додијати;
0075 ” ”Ја му не дам млого четовати,
0076 ” ”А ћу добру чету покупити
0077 ” ”Усре љета о Илијну дану,
0078 ” ”Да отидем Сењу бијеломе,
0079 ” ”Максимову погубићу главу,
0080 ” ”И милу му сестру заробити,
0081 ” ”Баш милицу, мени суђеницу,
0082 ” ”Узећу је за вјерену љубу,
0083 ” ”И Удбину главом окитити
0084 ” ”Од каура Максим-Сењанина.” ”
0085 Па овако Максим говорио:
0086 ”Све су жеље од Бога једнога,
0087 ”Е да Бог да и Богородица,
0088 ”Да потревим Танковић-Османа.”
0089 Више неће Максим говорити,
0090 Већ окрете чету уз планину.
0091 Кад то виђе Иван капетану,
0092 Натраг себе и гаврана врати.
0093 Максим стиже у Кунар-планину,
0094 Ту иг бијел данак оставио,
0095 А тавна иг ноћца приватила.
0096 Сви јунаци одвише уморни,
0097 Па легоше санак боравити,
0098 Ама неће Максим Сењанине,
0099 Но довати пушку џевердара,
0100 Тражи јунак понајвишу јелу,
0101 Па прислони пушку џевердара,
0102 А отпаса мухадем појаса,
0103 Па се пење јели у врове,
0104 Док на врху од јелике дође,
0105 Максим гледа на четири стране,
0106 Једно чудо бјеше сагледао,
0107 Близу јеле огањ ватру живу.
0108 Кад то виђе Максим Сењанине,
0109 Јунак сиђе низ зелену јелу,
0110 Па припаса свијетло оружје,
0111 Џевердара узе по средини,
0112 Па се вуче од јеле до јеле,
0113 Примаче се огањ ватри живој.
0114 Око ватре тридесет Турака,
0115 Међу њима Танковић Османе,
0116 Све иг Максим пребројио редом,
0117 Није прије видио Османа,
0118 Не би њега јунак ни познао,
0119 Но му виђе токе на прсима,
0120 Златне токе Бошка капетана,
0121 Како виђе одма иг познаде,
0122 Проли сузе низ бијело лице.
0123 Сједи Осман поред огња жива,
0124 Од тока је зрака ударила,
0125 Све се могу по реду виђети.
0126 Ту причека неколика сата,
0127 Докле Турци вечер вечераше,
0128 И ладна се вина напојише,
0129 Сви легоше санак боравити,
0130 Јер су Турци одвише уморни.
0131 Примаче се Максим Сењанине,
0132 Повади им свијетло оружје,
0133 Па занесе у јелово грање.
0134 До Османа јунак долазио,
0135 Па потрже сребрна анџара,
0136 Преј’ече му токе на рамена,
0137 Па му леже уз плећа широка,
0138 Од себе га Максим помицаше,
0139 Док се у сну Осман превалио,
0140 Осташе му токе на ледину.
0141 Узе Максим токе саковане,
0142 Пође мало уз Кунар-планину,
0143 У ту нађе тридесет Сењана.
0144 Све Сењане избудио редом.
0145 Кад јунаци на ноге скочише,
0146 Великом се чуду зачудише,
0147 Кад Бошкове токе сагледаше,
0148 Доватише бистре џевердаре,
0149 И на турску чету поиташе,
0150 Кад се близу бјегу примакнули,
0151 Ту виђоше огањ ватру живу,
0152 Устави иг Максим Сењанине.
0153 Па Сењане браћу сјетоваше:
0154 ”Немој који пушку изметнути,
0155 ”Ни посјећи кога од Турака,
0156 ”Но држите сваки по једнога,
0157 ”Ја Осман оћу Танковића.
0158 ”Бијеле им савезати руке,
0159 ”То је нама образ и поштење,
0160 ”Да иг живе, браћо, поватамо,
0161 ”Оћерамо Сењу бијеломе,
0162 ”И да старе наше покајемо.”
0163 То рекоше па се послушаше,
0164 Па на Турке сложно ударише.
0165 Сваки држи јунак по једнога,
0166 А Максиме Танковић-Османа .
0167 Та да ти је чуда погледати,
0168 Од јела се одламају гране,
0169 А из земље одваљују пане,
0170 Одбацују пушке џевердаре,
0171 А ломе се пламени анџари,
0172 Преврћу се по земљи јунаци,
0173 Док савеза тридесет Турака.
0174 Максим бјеше од мало година,
0175 Па не море Танковић-Османа,
0176 Заиста га освојит’ не може.
0177 Ћаше Осман погубит’ Максима,
0178 Кад Сењани чудо сагледаше,
0179 Уфатише Танковић-Османа,
0180 Бијеле му савезаше руке,
0181 Ту свезаше Турке за јелике.
0182 Млоге аге међ’ њима бијаху,
0183 Измешате српске крвопије,
0184 Што се млоги по Удбини хвале,
0185 Да сијеку од Србаља главе,
0186 Често иду кроз уске сокаке,
0187 Па мишице држе засукате,
0188 По рукама крвљу измазате.
0189 Још се Турци по Удбини хвале:
0190 Нема крви ни неђеља дана,
0191 Ову спрати другом пољевати,
0192 Од Ивана ил’ неког сердара,
0193 То ће бити скоро од Каура.
0194 Сви сједоше па се окупише,
0195 Сењани се мало одморише,
0196 Све оружје турско сакупише,
0197 И преда се Турке поћераше,
0198 Док иг бијел данак прифатио,
0199 И тамна иг ноћца оставила,
0200 Кад ограну од истока сунце,
0201 Плотун чине тридесет Сењана
0202 У три пута ватром од оружја.
0203 То се чуло Сењу бијеломе,
0204 Па Ивану трче муштулуци:
0205 ”Муштулук нам, сењски капетане,
0206 ”Ево теби сестрића Максима,
0207 ”Ђе ти води Танковић-Османа,
0208 ”На њи тридес тридесет Турака,
0209 ”Свезаније руку наопако,
0210 ”Сваки носи биљег на мишици,
0211 ”Што је српску посјекао главу.”
0212 Кој’ Ивану први долазаше,
0213 Даје Иван коње не киване;
0214 Који други њему долазагу,
0215 Даје Иван небројено благо,
0216 Па намјести шибе и лубарде,
0217 Плотун чини сенски капетане,
0218 Док му стиже сестрићу Максиме.
0219 Сусрете га Иван капетане,
0220 Па загрли сестрића својега,
0221 Дарива му од злата челенку,
0222 Још и пушке од сувога злата,
0223 Турке тури на дно у тамницу,
0224 А Сењане одведе на кулу,
0225 Сваком даде од злата челенку,
0226 Нек је носи, и нек се поноси.
0227 Сви Сењани на скуп долазише,
0228 Па са скупа плотин учинише,
0229 Ту сеире Танковић-Османа
0230 И његово тридесет Турака,
0231 И највише догме на рукама,
0232 П Туцима вако бесједили:
0233 ”Ваше догме више не помажу,
0234 ”Кад у наше западосте руке.”
