Ловчево бдење
| Ловчево бдење Писац: Растко Петровић |
Ја и осам европских досада
Поседасмо да играмо карата:
Имена Дантона, Робеспијера и Марата
Спомињемо уз смех.
Чудна нам жеља душе поткрада:
Да душа помрлих столу буде призвата;
У час ево Дантона, за њим ево Марата:
Болно се грче прсти и леде,
А глас је сух и без јека,
Поноћ је прошла, два сата,
И мртваца главе бледе и седе.
Под прозором таласом сребрним шуми река
А глас јој је сух и без јека,
Сух и без јека.
Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада
И три вође револуције, играмо се, картамо.
А на картама да су слике љубовца наших, о јада;
И наших очева и пријатеља, да л' знамо
Ил' само нам се чини - и срца наша рањава
И крстови и листови?
Далеко отиче река Сава,
Њени таласи ударају испод прозора.
И младост прође журно као снежна одора:
Далеко ће отећи река Сава.
Па ја са псима јурим у лов:
”О кнеже медведе, буди љубазан, дођи под мој гвоздени лонац;
Месец, кључ и катанац!“
Извор
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Растко Петровић, умро 1949, пре 75 година.
|