Лихварка/1
ЧИН I
(Соба гђе Савићке, штедљиво намјештена. На зиду мало огледалец и једна почађела икона; испод иконе каса. Сто, столице и једно извештало канапе.)
ПОЈАВА I
АНКА (паје канапе): Брзо, брзо! Госпођа тек што није дошла с пута, а ја нијесам још урадила све као што треба (погледа напоље). Сунце је јако одскочило, већ је и подне ту. Ах Боже мој! Тако богата удовица, па ни сата нема. Не треба јој, вели, јер и сама зна, кад је вријеме ручку, вечери и доручку. Тврдица! Умије да наплаћује интерес по тридесет постотака, а не умије да купи један сат! Гле, умал не заборавих навлаку (прилази прозору). Стеване, еј Стеване! јеси ли глув! Донеси ону навлаку, знаш ону, којом покривам канапе. Донеси, чујеш, што си се убезекнуо и бленеш на мене, као лисица на кисело грожђе! (Затвори прозор.) Сиромах! жао ми га је, али шта му знам? Сви су мушкарци превртљиви. Не треба им ласкати, јер чим их погладиш, а они се одмах и другој окрену да их она поглади; а кад им притегнеш уздице, овако као ја, хе, онда се као чигра врти и окреће. (Пјева:)
Драги вели: очи твоје
То су сјајне зв’језде дв'је;
За њих дадох срце моје,
Прегорјећу за њих све!
Ја те љубим, дјево мила,
Ко јутарња роса цв'јет,
Пред погледом ока твога
Потамни ми ц’јели св’јет.
И све тако, док му драга
Само први пољуб да,
А већ тада капу криви:
„Збогом дико, одох ја!“
За то добро узде држи
Јер је чудна њима ћуд;
Док не пустиш, тјерај само
Десно, л’јево, свуда, свуд!
Да, свуда свуд! Ах! али деде, ако можеш само да одолиш своме срцу. То је истина л’јепа поука, али шта ми вриједи, кад ми је он увијек са стотину пољубаца тако побрише, да је се у оном тренутку и не сјећам више.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|