Лисистрата/7
| ←ЧЕТВРТА ПОЈАВА | Лисистрата Писац: Аристофан ДРУГИ ЧИН - ПЕТА ПОЈАВА |
ПРВА ПОЈАВА→ |
Прва строфа
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
После овог нико не сме дремат ко је слободан.
Људи, потпашимо се и посла се латимо!
ЦЕО ХОР
Ја, чини ми се, нешто више ту наслућујем
нешто веће миришем.
Нарочито Хипијину миришем тираниду.
Силан страх ме обузима
Лаконци да су неки
довукли се амо
и Клистену оном у дом зашли
и сад боговима мрске жене драже
да лукаво отму новац наш и нашу плату
хлеб мој насушни!
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Страшно ми је кад већ оне грађане опомињу,
и кад оне, бабе, брбљају о штиту меденом?
Хоће да нас већ приморају на мир с Лаконцима,
у њих нема вере више но у вучје чељусти.
Видим њино ткање: то је њихова тиранида,
али мноме неће господарит! Чуваћу се већ
и мач одсад носићу овијен граном мрчевом
и на тргу стајат' с оружјем, ко Аристогитон.
Стаћу поред њега, јер и мени удес намени
(Хоровођи женског хора)
Овој богу мрској баби да све зубе избијем.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Прва антистрофа
(Одговарајући хоровођи мушког хора)
Кад се вратиш кући, неће те ни мати познати.
(свом хору)
Најпре кове на тле спустимо, о драге старице!
(Опет полажу на тле своје кове)
ЦЕО ХОР
Ми почињемо говор, свиколики грађани,
граду нашем користан!
Он то заслужи, ‐ у раскошу ме сјајно отхрани.
Тек наврших седам лета,
ја одмах носих »тајне«,
десетога лета
Артемиди бејах млинарица;
у Браурону бејах мечка у шафранци;
кошарицу онда ношах, лепа бејах мома
с ниском смокава.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Није л’ моја дужност нешто добро граду световат?
Ако сам и жена, немојте ме гледат попреко
ако створим боље прилике од ових садашњих!
I ја за рат дајем део свој: та рађам синове,
а ви, бедни старци, у томе не учествујете, ‐
такозвани принос персијски из доба дедовског
чак сте страћили, а не плаћате више порезе,
али прети нам опасност: од вас ћемо пропасти!
Да л’ још смете писнут?
(Хоровођи мушког хора)
Али ако злоставиш ме чим,
одмах зубе избићу ти овом тврдом обућом.
ХОР СТАРАЦА
Прва строфа
ЦЕО ХОР
Није ли то дрскост најсрамнија?
Још ће јаче, чини ми се, та срамота расти.
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Али зло то одбит мора ко год није ушкопљен,
него огртаче свуцимо: мушкарац треба сад
воњати мушкарцем! Одбаците лишће смоково!
ЦЕО ХОР
Устаните, босонози!
У Лепсидриј приспели смо
док бејасмо јоште млади,
а сад треба подмладит се
и поново крила стећи.
по свем телу опрнатит
и са себе старост стрести.
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Ако од нас неко даде њима само мали прст,
зграбиће нам обе руке својим оштрим канџама,
бродове ће градит, битку заметати на мору,
бродовима нападати нас, ко Артемисија;
крену л’ као коњица, ја бришем наше коњике:
жене јахат воле и у седлу седе стамено
и у трку неће пасти! Амазонке посматрај,
рад Миконов, где на коњу бију бој с мушкарцима!
(Претећи хору)
Ал' их одмах треба пограбити све и свима
сад ту кроз кладе, пробушена дрва, утурити врат.
ХОР ЖЕНА
Друга антистрофа
ЦЕО ХОР
Богиња ми, наљутиш ли мене,
одвезаћу своју свињу и чешљаћу тебе,
па ћеш чешљан своје комшије позиват у
помоћ!
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Али и ми жене брже своје рухо свуцимо
да нам замирише расрђена женска природа!
(Жене скидају горње рухо)
ЦЕО ХОР
Нек ми приђе само когод:
никад више неће јести
лука а ни црна боба!
Рекнеш ли ми само нешто
ружно ‐ гнев ме обузео ‐
ишчупаћу ти јаја
као некад зујак орлу.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Ја се смејем вама док је мени жива Лампита
и Тебанка, драга мома, отмена Исменија!
Немаш моћи, ма и десет пута стваро одлуке,
јер си свима, па и комшијама, мрзак, бедниче!
Јуче о празнику Хекатину гозбу дечици
ја приредих, позвах из комшилука другарицу,
мому честиту и милу, Беоћанку‐јегуљу,
али онде рекоше: због твог решења не смеју.
I ви никад нећете се таквих проћи одлука
док вас ко за ноге не зграби и баци главачке.
(Пауза. Хорови се врате на своје старо место)
