Лисистрата/14
| ←ПРВА ПОЈАВА | Лисистрата Писац: Аристофан ЧЕТВРТИ ЧИН - ДРУГА ПОЈАВА |
ПРВА ПОЈАВА→ |
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Ни са којом зверком но са женом
није тежи бој, нит је огањ тако нит је пантер
бесан иједан.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
То ти знадеш, али опет, рђо,
са мном ратујеш,
а ја верна могла бих ти бити
пријатељица?
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Ја никада нечу на све жене престат мрзити!
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Како ти се свиди, али теби
нећу дати сад го да будеш тако. Гледај како
смешан стојиш ту!
тдем теби, ја ћу ти навући
ову кошуљу. (Облаче их)
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Нека знаде Диве, ви то лоше
не учинисте ‐ Ал' у гневу љутом и ја онда
скинух кошуљу.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Тако опет личиш на мушкарца,
ниси смешан већ;
да ме ниси вређо, ја бих звер ту
што се находи
у твом оку, веће ухватила
па је истргла.
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
То ме, дакле, гризло, јело, она
ситна бубица. Извади је и покажи ми је
кад је извадиш! У оку ме она, богова ми,
давно гризе већ!
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Учинићу, ма колико ти ми
човек био љут.
Каква, Диве, то комарца имаш,
ко чудовиште!
Не видиш ли? Није л’ то комарац
из Трикорита?
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Саш ти хвала, Дива ми! Већ давно
он ми рије ту ко да бунар копа, ‐ извађен је,
сузе роним сад.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Ал' ћу ја их отрт, ма и био
човек рђаковић и пољубићу те ‐
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
Немој!
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Хтео ил' не хтео! (Љубе старце)
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
У недођин идите! Ви само знате ласкати,
баш је правилна и није лоша стара она реч:
Нити с тима несрећама нити без тих несрећа.
ХОРОВОЂА ЖЕНСКОГ ХОРА
Сад нов савез склапам с тобом: одсад више
никада нит ћу какво зло учинит нит га од вас
трпети, здружимо се сада и у слози песму зачнимо!
(Уједињују се и сврставају)
ПРВА ПОЛОВИНА ЖЕНСКОГ ХОРА
Строфа
Сад се, људи, не спремамо
да ма о ком грађанину
штогод ружно изрекнемо,
него ћемо добро свугде
и зборити и творити.
Доста нам је сад и ове
беде што нас притискује.
Нек мушкарац каже сваки
и нек свака рекне жена:
треба л' новца коме од вас,
ил' две ил' три мине сребра? ‐
Новца има изобила,
наше вреће пуне су га.
Сване л' једном данак мира,
ко би од нас узо данас,
никад више што је узо
неће требат он да врати.
ДРУГА ПОЛОВИНА ЖЕНСКОГ ХОРА
Антистрофа
Сад желимо погостити
госте неке Каришћане,
људе красне и ваљане.
У нас каше још имаде,
а има још и прасета, ‐
њега заклах да се меса
млада, добра наједете.
Данас, дакле, дођите ми,
ал' не касно, него рано,
чим се лепо окупате, ‐
и ви ко и деца ваша.
У мом дому осваните,
али никог не питајте,
само право улазите,
ко у свој дом да идете,
и то храбро, јер ће бити
врата моја затворена.
(Долазе лаконски посланици)
