Лисистрата/11
| ←ТРЕЋА ПОЈАВА | Лисистрата Писац: Аристофан ТРЕЋИ ЧИН - ЧЕТВРТА ПОЈАВА |
ПЕТА ПОЈАВА→ |
КИНЕСИЈА
Ах, јадна мене! Како ли ме распиње
и чупа, ко да сам на точку разапет!
ЛИСИСТРАТА
Стој! Ко то зађе међу страже наше?
КИНЕСИЈА
Ја!
ЛИСИСТРАТА
Мушкарац?
КИНЕСИЈА
Да, мушкарац!
ЛИСИСТРАТА
Одмах одлази!
КИНЕСИЈА
А ко си што ме гониш?
ЛИСИСТРАТА
Ја сам стражарка!
КИНЕСИЈА
Позови мени, богова ти, Мирину!
ЛИСИСТРАТА
Гле, да ти зовем Мирину? А ко си ти?
КИНЕСИЈА
Ја њен сам муж, Кинесија, син Мудоњин.
ЛИСИСТРАТА
Радуј се, драги! С поштом у нас ту
и с похвалом се име твоје спомиње.
Та својој жени увек си на језику,
па прими л’ јабуку ил' јаје, говори:
»Кинесији бих ово дала!«
КИНЕСИЈА
Заиста?
ЛИСИСТРАТА
Да, Кипранке ми! О мужевима реч
поведе ли се, твоја жена ускликне:
»Та шта је све то према мом Кинесији!«
КИНЕСИЈА
Позови ми је!
ЛИСИСТРАТА
Шта ћу за то добити?
КИНЕСИЈА
Та ја ћу теби, ако хоћеш, Дива ми, ‐
то имам, а што имам, теби дајем то.
ЛИСИСТРАТА
Ев' идем, позваћу је! (Одлази)
КИНЕСИЈА
Брзо похитај
У свом животу немам више радости
од оног часа кад ми кућу остави.
Кад уђем, уздишем, и чини ми се све
ко изумрло; а кад једем, залогај
ни један не прија ми. Страшћу горим сав.
(Мириина се појављује с Лисистратом на вратима)
