Lili Marleen
Vor der Kaserne
Vor dem großen Tor
Stand eine Laterne
Und steht sie noch davor
So woll'n wir uns da wieder seh'n
Bei der Laterne wollen wir steh'n
Wie einst Lili Marleen.
Unsere beide Schatten
Sah'n wie einer aus
Daß wir so lieb uns hatten
Das sah man gleich daraus
Und alle Leute soll'n es seh'n
Wenn wir bei der Laterne steh'n
Wie einst Lili Marleen.
Schon rief der Posten,
Sie blasen Zapfenstreich
Das kann drei Tage kosten
Kam'rad, ich komm sogleich
Da sagten wir auf Wiedersehen
Wie gerne wöllt ich mit dir geh'n
Mit dir Lili Marleen.
Deine Schritte kennt sie,
Deinen schönen Gang
Alle Abend brennt sie,
Doch mich vergaß sie lang
Und sollte mir ein Leids gescheh'n
Wer wird bei der Laterne stehen
Mit dir Lili Marleen?
Aus dem stillen Raume,
Aus der Erde Grund
Hebt mich wie im Traume
Dein verliebter Mund
Wenn sich die späten Nebel drehn
Werd' ich bei der Laterne steh'n
Wie einst Lili Marleen.
Hans Leip, 1915.
|
Лили Марлен
Пред касарном
Пред главним улазом,
Стајао је један фењер
И стоји још пред њом
Ако се поново будемо видели
Код тог фењера ћемо стати
Као некад, Лили Марлен.
Наше две сенке
Изгледале су као једна
По томе је свако видео
Колико се волимо
И сви људи нека виде
Под светлом како стојимо
Као некад, Лили Марлен.
А у то повиче стражар
И трубач засвира повечерје
То може коштати три дана
„Друже, одмах долазим“
Кажемо једно другом „довиђења“
А тако сам желео да одем са тобом
Са тобом, Лили Марлен.
Фењер зна твој корак
И твој лепи ход
Сваку ноћ он гори
А мене је већ заборавио
И ако ми се догоди најгоре
Ко ће код фењера стајати
Са тобом, Лили Марлен?
Изнад овог тихог места
Дубоко под земљом
Узносе ме као у сну
Твоје љупке усне
И кад се заталаса магла у овим касним сатима
Стајаћу код тог фењера
Као некад, Лили Марлен.
Ханс Лајп, 1915.
|
|
