Лика Мустајбег дили мејдан са приморским баном
0001 Пиће пију личке набодице,
0002 У беглуку Лике Мустајбега,
0003 У врх кола Лика Мустајбеже,
0004 До њег’ Козлић сједи Хуремага,
0005 Па до њег’ стари Чејванага,
0006 До њег’ сједи грдан Мустафага,
0007 Па до њега Диздар Хасанага,
0008 Ниже сјео Кумалић Мујага,
0009 Од Радуча села питомога,
0010 Па до њега Глумац Османага,
0011 Па Мујага Муратбеговићу,
0012 До њег’ сестрић Смаилбеговићу,
0013 Па до њега Шестокриловићу,
0014 Ниже сјео Врховац Алага,
0015 Што Врхове од Каура чува,
0016 Су својије хиљаду пандура,
0017 До њег’ сједи Челебић Хасане,
0018 Па до њега Зајим Алајбеже,
0019 До њег’ Сердар сјео Мустафага,
0020 Па до њега Тале Личанине,
0021 Ниже Тале софта Ранковићу.
0022 Јандал младеж сједи у беглуку,
0023 У врх сјео Диздаревић Мехо,
0024 Па до њега Мустафин Халиле,
0025 До њег’ Нукић сједи Ибрахиме,
0026 Па до њега Глумчевић Алија,
0027 Ниже сјела два Ћејванагића,
0028 Мехинага и Мухединага,
0029 Па до браће Бабић Хусејине,
0030 Бајрактар је Сердар Мустафаге,
0031 Јандал сједи четрнест Козлића,
0032 Све синова старог Хуремаге,
0033 О свачем су еглен заметнули,
0034 О јуначтву и о добри коњи,
0035 Докле који јесте силазијо,
0036 И гонијо ата низ ћесарску,
0037 Отклен који извео дивојку,
0038 Оженијо дивна Крајишника,
0039 Јал извео роба ја робињу,
0040 Сви се фале у Беглук мејхани,
0041 Потље главе Лике Мустајбега,
0042 Лика ни ским да дивани неће,
0043 Нити себе фали ни парипа,
0044 Већ окисо главу објесио,
0045 А вели му Тале Ибрахиме:
0046 „О Мустајбег, наше огледало,
0047 Што ти ни ским да диванит нећеш,
0048 Која ти је голема невоља.“
0049 А вели му Лика у беглуку:
0050 „Не питај ме Тале Личанину,
0051 Кад ми ништа помоћи немореш,
0052 Мене сине мејдан поклопијо,
0053 Од ђидије Приморскога бана,
0054 И његова Јанковић Стојана,
0055 Мене Влашче на мејдан позива,
0056 Да му сидем до Приморја била,
0057 И да бану на мејдан изагјем,
0058 Ја да за се мејданџију нагјем.“
0059 Ја како ћу на мејдан изаћи,
0060 Влаху сада четерест година,
0061 А меника седамдесет љета,
0062 А голубу двајест и четири,
0063 Ја немогу сабље прифатити,
0064 Да ја бану на мејдан изагјем,
0065 А ја за се мејданџије нејам,
0066 Да би за ме на мејдан изашо,
0067 Копилету Приморскоме бану.
0068 А вели му Тале у Беглуку:
0069 „Мучи Лика, немој будалити,
0070 Купи Лика силовиту војску,
0071 Још у тебе има кахримана.
0072 За мејдана Приморскога бана,
0073 Тиш ђидији на мејдан изаћи,
0074 Срамота је другог опремити,
0075 Тебе Влашче на мејдан позива,
0076 Да ти Влаху на мејдан изагјеш,
0077 Ил да њему опремиш Бегију.
0078 Кад ти неби на мејдан изашо,
0079 Требо би му спремити Бегију,
0080 А ја тебе волим пожелити,
0081 Нег Бегија да види Приморје.
0082 Ти се бана не бој Приморскога,
0083 Добро ћу му мејдан утврдити,
0084 Добру Лика стражу поставити,
0085 Поредати личке набодице,
0086 Који бана желе дочекати,
0087 Ти га гледај од себе одбити,
0088 Недај њему себи прелазити,
0089 Да би тебе сабљом ударијо,
0090 Већ га одбиј од себе топузом,
0091 Па ти гледај шта с’ од бана ради.“
0092 Кад те Тале ричи проговори,
0093 Сви Личани на ноге скочише,
0094 Сваки бегу вели у беглуку:
0095 „Купи Лика силовиту војску,
0096 Да идемо до Приморја сићи.“
0097 Одмах беже томе каил био,
0098 Па повика грлом бијелијем:
0099 „Дјецо моја у беглуку моме,
0100 Хајте свако завичају своме,
0101 Свак’ се спремај код оџака свога,
0102 У недиљу која трећа догје,
0103 Ићи ћемо у Приморје равно,
0104 Ја ћу ситне књиге накитити,
0105 И скупити личке поглавице.“
0106 Ком ће беже књиге опремати,
0107 Прву шаље каменоме Хливну,
0108 А на руке паши Атлагићу:
0109 „Јесил чуо, јесил разумио,
0110 Мене тежак мејдан поклопијо,
0111 Копилета бана Приморскога,
0112 Ваља мени до Приморја сићи,
0113 Ради ми се у невољи наћи,
0114 И ја сам се теби налазијо.“
0115 Ту оправи а друга се пише,
0116 А до Книна книнскоме ајану:
0117 „Јесил чуо Кнински Мустајбеже,
0118 Да ме тежак мејдан поклопио,
0119 Мени ваља до Приморја сићи,
0120 Ради ми се у невољи наћи,
0121 И ја сам се теби налазио.“
0122 Ту оправи а трећа се пише,
0123 Трећу спреми Бишћу каменоме,
0124 А на руке Попржен Мујаги:
0125 „О чу ли ме Попарженовићу,
0126 Де издигни сву Крајину листом,
0127 Ходи мени до беглука сиди,
0128 Ваља сићи на Приморје равно.“
0129 Што би вама млого хесабијо,
0130 И бројио књиге шаровите,
0131 Седамдесет и четири града,
0132 Сваком ага има и нефера,
0133 Сваком беже књигу направио,
0134 Сваког беже до Приморја зовну,
0135 Свак ће бега Личког послушати.
0136 Кад је беже књиге растурио,
0137 Нека чека Лика код Удбине,
0138 Кад ће му се војска састанути.
0139 Кад је књига дошла на Кладушу,
0140 А на руке сердар Мустафаги,
0141 Да се Мујо спрема до Приморја.
0142 Кад је Мујо књигу прегледао,
0143 Па он викну гојеног Халила:
0144 „Мој Халилу мој брате рогјени!
0145 Хајде спани у нашу Кладушу,
0146 Хабер подај Бабић Хусејину,
0147 Нека сиде низ нашу Кладушу,
0148 Нек покупи наше Кладушане,
0149 Нек разапне бајрак пред џамијом,
0150 Нек се наши купе Кладушани.“
0151 У млагјега поговора неја,
0152 Часом Халил спаде до авлије,
0153 Па он сиде Бабић Хусеијину,
0154 Бајрактару хабер учинуо.
0155 Када Бабић ричи разумијо,
0156 Па префати велика бајрака,
0157 Па ето га право пред џамију,
0158 Темре Бабић у земљу повијо,
0159 Иза паса пушке извадијо,
0160 Кад пукоше пушке бајрактарске,
0161 Свако знаде по Кладуши равној,
0162 Да ће њекуд путовати Мујо,
0163 Свак се спрема по Кладуши равној
0164 Свако тежи бајри и џамији.
0165 Док се Мујо спреми са Халилом,
0166 Скупили се млади Кладушани,
0167 Пет стотина млади Кладушана,
0168 Кладушана како ватре живе.
0169 Када Мујо пред џамију догје,
0170 И доведе гојеног Халила.
0171 Кад рекоше да се окупише,
0172 Мујо свога узјаха ђогата,
0173 Халил свога дебела малина,
0174 Пред њим Бабић на алату своме,
0175 А остали узјахаше Турци,
0176 Сви кренуше са Кладуше равне.
0177 Да видимо Бабић Хусејина,
0178 Ђе на кајас поврати алата
0179 Па се кули Хрњићиној врати,
0180 Остале му пушке коланкиње,
0181 Када кули и авлију догје,
0182 Бабић пушке за појас туријо,
0183 Па се Бабић врати Мустафаги,
0184 Он угледа Ајку Хрњичину,
0185 Па јој Бабић вели са алата:
0186 „Срце душо Хрњичина Ајко!
0187 Ево ти је вира од менека,
0188 Да се коме неби преварила,
0189 Па би другом виру обећала,
0190 Те би Ајко ошла за другога.
0191 Вира моја па ме неубила,
0192 Ја би диго наше Кладушане,
0193 Па би сишо с њима до тебека,
0194 Твога Ајко убијо драгога,
0195 Опет твоје лице обљубијо.
0196 Ево има четири године,
0197 Како дворим твога Мустафагу,
0198 Не издвори коња ни пушака,
0199 За твој хатор дворим Мустафагу.“
0200 То изрече, отишче алата.
0201 Оста Ајка за њим гледајући,
0202 Сад уздаше са срдашца свога,
0203 Сама себи вако говорила:
0204 „Хеј Бабићу вридан барјактаре!
0205 Ево има четири године,
0206 Како си ми срећу заставијо,
0207 Вратићу ти шалу за срамоту.“
0208 Па се Ајка поврати у кулу,
0209 Она слугу Хусејина виче:
0210 „Хусо слуго, ходи у одају.“
0211 Хусо Ајки паде у одају.
0212 Ајка Хуси вели у одаји:
0213 „Хусо брате, лијепога ти дина!
0214 Би ли мени знао казивати,
0215 Да имаде гдјегод у Кладуши,
0216 Да би могла ата добавити,
0217 Да се спремим на високој кули,
0218 Па да идем на широку Лику,
0219 И да сидем на равно Приморје,
0220 Да окајем шалу за срамоту,
0221 Барјактару Бабић Хусејину,
0222 Неби ли му муњу уграбила.“
0223 А вели јој Хусо у одаји:
0224 „Сестро Ајко сердар Мустафаге!
0225 Јучер сестро на нашој Кладуши,
0226 Кад смо Ајко ђуму саклањали,
0227 Кад из ђуме излазише Турци,
0228 Кад с’ продаје дорат пред џамијом,
0229 Добар дорат бега Бадњевића,
0230 Ишће за њег’ хиљаду дуката.“
0231 „Хусо брате, је ли продат доре?“
0232 „Није Ајко, обадва ми свита,
0233 Бег одведе дебела дората,
0234 Па се беже закле пред џамијом,
0235 Да ће свести у петак дората,
0236 Продати га беже пред џамијом,
0237 Да га натраг повратити неће.“
0238 Кад те Ајка разумила ричи,
0239 Она Хуси вели у одаји:
0240 „Хусо брате, ако Бога знадеш,
0241 Би ли мене послушао Хусо,
0242 Да ти одеш бегу Бадњевићу,
0243 Да доведеш дебела дората,
0244 А ево ти хиљаду дуката,
0245 Па ти купи бегова дората.“
0246 Одмах слуга томе каил бијо,
0247 Види Ајке, мировати неће,
0248 Под грло се руком уфатила,
0249 Испод грла ђердан отиснула,
0250 У три низа хиљаду дуката,
0251 Па га посла бегу Бадњевићу.
0252 Слуга одмах крену са Кладуше,
0253 Када кули сиде Бадњевића,
0254 Кад се кули близу прикучијо,
0255 Кад се дречи беже у подруму,
0256 Цика стоји дебела дората,
0257 Хусо приде бегу у подруму,
0258 На подруму врата отворијо,
0259 Кад угледа бега Бадњевића,
0260 У руци му дренова тољага,
0261 Он дората шиба у подруму,
0262 А Хусо му турски селам викну.
0263 Бег је Хуси селам одпримио.
0264 Питаше се за мир и за здравље.
0265 Кад рекоше, да су здраво били,
0266 Онда Хусо бегу проговара:
0267 „Шта је беже теби у подруму,
0268 Што ће теби соха у подруму,
0269 Што удараш дебела дората?“
0270 А вели му беже Бадњевићу:
0271 „Не питај ме Хусо у подруму,
0272 Бог убијо Мују и ђогата,
0273 Ов’да Мујо данас ударијо,
0274 А на своме дебелу ђогату,
0275 И са њиме млади Крајишници,
0276 Оде Мујо до Приморја била.
0277 Кад удари покрај моје куле,
0278 А ђого му хрзну пред вратима,
0279 А одхрзну дорат у подруму,
0280 Оде Мујо бегу и Рибнику,
0281 Оста дорат овде у подруму,
0282 Па не могу доре да умирим,
0283 Ја не могу ићи до Приморја,
0284 Јер сам Хусо остаријо в’ома,
0285 Мени Хусо седамдесет љета,
0286 А дорату девет годиница,
0287 Па ћу убит дору у подруму,
0288 Ја га више слушати не могу.“
0289 Кад те Хусо ричи разумијо,
0290 Па потеже ђердан од дуката,
0291 Пружи ђердан бегу Бадњевићу,
0292 Селам ти је Ајка Хрњичина.
0293 Да јој дору спремиш од мејдана,
0294 А ето ти хиљаду дуката.
0295 Када беже ђердан угледао,
0296 Па га Хуси у подруму врати,
0297 Е ’вако је Хуси говоријо:
0298 „Води дору Ајки Хрњичиној,
0299 Ја јој нећу врата оголити,
0300 На поклон јој дорат од мејдана,
0301 Прими Хусо дебела дората.“
0302 Па он крену на Кладушу равну,
0303 Ајка Хусу пољем опазила,
0304 Па се цура стаде опремати.
0305 Докле Хусо сиде на авлију,
0306 А Ајка га са пенџера викну:
0307 „Брате Хусо опреми дората.“
0308 Одмах Хусо послуша дивојку,
0309 Па он стаде опремат дората.
0310 Како Хусо опрема дората,
0311 Све под турску, ама бајрактарску.
0312 Док се цура на одаји спреми,
0313 Добро се је цура опремила,
0314 Халилове обукла чакшире,
0315 Халилову обуче јечерму,
0316 Халилову загрну доламу,
0317 Халилове токе ударила,
0318 Све што Халил носи у џамију,
0319 Мујагину сабљу припасала,
0320 Што му оклоп и јунаке крижа.
0321 Кад се Ајка спреми у одаји,
0322 Па повика слугу Хусејина:
0323 „Слуго Хусо лијепог ти дина,
0324 Хајде Хусо у чаршију сиди,
0325 Па ми зовни Омера бербера.“
0326 У млагјега поговора неја,
0327 Оде Хусо, те Омера зовну.
0328 Када Омер дојде до дивојке,
0329 Овако му Ајка говорила:
0330 „Брате драги, Омере бербере,
0331 Би ли мени тврду виру дао,
0332 Да ме нећеш ником проказати,
0333 А ја ћу ти добро потплатити,
0334 Да ти мени уплетеш перчина,
0335 Да ме неће нитко потпазити.“
0336 „Хоћу Ајко, лијепог ми дина,
0337 Све ћу теби учинити Ајко,
0338 Сад ћу теби косу направити,
0339 Уплести ти турали перчине,
0340 Нико тебе припознати неће,
0341 А ником те отказати нећу.“
0342 Па јој Омер косу направијо,
0343 Уплете јој турали перчине.
0344 Кад јој Омер косу направијо,
0345 Да видимо Ајке Хрњичине,
0346 Одмах она паде на авлију,
0347 Па бегова поклопи дората,
0348 Кад дората цура поклопила,
0349 Слуга Хусо врата отворијо,
0350 Ајка руке кроз кајас провуче,
0351 А на врата дору нагодила,
0352 Кад испаде дорат на капију,
0353 Маман дорат бега Бадњевића,
0354 На зубе јој ђема уфатио.
0355 Да видимо доре Бадњевића,
0356 Куд ће дорат Ајком окренути.
0357 Незна Ајка пута на Удбину,
0358 Па дорату пушћала кајасе.
0359 Дорат тежи путем утреником,
0360 Кад испаде на поље зелено,
0361 Кад погледа Ајка са дората,
0362 Прама себи шехер угледала,
0363 Јоште чудо Ајка угледала,
0364 Ђе угледа на пољу војнике,
0365 Разапети свилени чадори,
0366 Она тежи војсци и чадори,
0367 Докле момка трефи на пољани,
0368 Цура момка са дората пита:
0369 „О бога ти, незнана делијо!
0370 Који ово варош на ћенару,
0371 Чији ово бијели чадори,
0372 А чија је војска и управа?“
0373 А вели јој момак код дората:
0374 „Јабанџијо на дорату своме,
0375 Ово ти је Хливно на ћенару,
0376 Чадори су паше Атлагића,
0377 А војска је паше Атлагића,
0378 Ево има три бијела дана,
0379 Како ј’ паша војску покупио,
0380 Да он иде Лики и Удбини,
0381 Њега Лика зове на Приморје,
0382 Па у паше бајрактара неја,
0383 Јер је пашин умр’о бајрактаре,
0384 Па му неја бијесна јунака,
0385 Ко ће му се примити бајрака.
0386 Ево телал код Хлијевна виче,
0387 Јабангјијо три бијела дана,
0388 Не сми с’ нико примити бајрака,
0389 Да га снесе на Приморје равно,
0390 Види среће Хрњићине Ајке,
0391 Да је снесе дорат у Хлијевно,
0392 Јер се дорат у Хливну ’ждрибио,
0393 Па потего дорат на старину,
0394 Тако Ајка оћера дората,
0395 До чадора доћера дората,
0396 Пред чадором дору одјахала,
0397 Слуге Ајки коња прифатише,
0398 Ето Ајке паши под чадоре,
0399 Баш дивојка како мушка глава.
0400 Цура паши турски селам викну,
0401 Паша Ајки селам отпремијо,
0402 Питаше се за мир и за здравље,
0403 Кад рекоше, да су здраво били,
0404 Онда паша вели Атлагићу:
0405 „Јабанџијо на мамну дорату,
0406 Ја ми никад силазијо ниси,
0407 Ја су очи вида попустиле,
0408 Ја те бели познати не могу.“
0409 А вели му Ајка у одаји:
0410 „Паша драги, ја ти љубим руку,
0411 Овуд јесам од далека нисам,
0412 Бајрактар сам бега Бадњевића,
0413 Па је беже вама остарио,
0414 Он немере по чета ходати,
0415 Па је беже чуо Бадњевићу,
0416 Да си паша војску саставио,
0417 А да паша бајрактара нејаш,
0418 Па је мене беже опремијо,
0419 Поклоно ми велика дората,
0420 Посло мене теби и чадору,
0421 Да ти бајрак снесем до Приморја.“
0422 Кад те паша ричи разумио,
0423 Па он Ајки вели Хрњичиној:
0424 „Ја богам ти бегов бајрактаре!
0425 Кад у бега био Бадњевића,
0426 И пред бегом зелен бајрак нос’о,
0427 Откале си од сента којег си,
0428 Како ли се по имену вичеш?“
0429 А вели му Ајка Хрњичина:
0430 „Овуда сам паша са Крајине,
0431 Од Притоке Крилић Шабанага.“
0432 Када паша очу под чадором,
0433 Па он Ајки вели Хрњичиној:
0434 Ја бога ти Крилић Шабанага,
0435 Би ли ми се примијо бајрака,
0436 Да ми бајрак снесеш до Приморја,
0437 А ево ти стотину дуката.“
0438 А вели му Ајка под чадором:
0439 „Хоћу паша обадва ми свита,
0440 Ја ћу снити бајрак на приморје
0441 Па дивојка на ноге скочила,
0442 Па је ето до дората догје,
0443 Од момака примила дората
0444 Пред чадором узјаха дората,
0445 Па се пови по коњу дорату,
0446 А са земље бајрак уграбила.
0447 А изагје паша из чадора,
0448 А по војсци викнуше телали,
0449 Да се паша креће од Хлијевна,
0450 Нек је војска спремна путовати,
0451 Јер је паша нашо бајрактара,
0452 Из Притоке Крилић Шабанагу.
0453 Крену паша од бијела Хливна,
0454 Оде с војском на Удбину равну,
0455 Пред њим Ајка јаше на дорату,
0456 У руци јој пашина бајрака,
0457 Куд год ишли на Удбину сишли.
0458 Кда су пољу били удбинскоме,
0459 Истакла се Ајка на дорату,
0460 Мисли Ајка у седлу дорату,
0461 Да јунака туди жива неја,
0462 Да би Ајку позно и дората,
0463 Скупила се војска код Удбине,
0464 Јандал браћа сједе Хрњичићи,
0465 И код њиха Тале Ибрахиме,
0466 И сејире пашу Атлагића,
0467 И пашину силовиту војску,
0468 И пашина вридна бајрактара.
0469 Онда викну Мујо пред Удбином:
0470 „О чујеш ме Тале Ибрахиме,
0471 Ко пред пашом зелен бајрак носи,
0472 Кад у паше бајрактара неја,
0473 Јер је умр’о пашин бајрактаре?“
0474 А вели му гојешан Халиле:
0475 „Брате Мујо, ако Бога знадеш!
0476 Ја незнадем вридна бајрактара,
0477 А дорат је бега Бадњевића,
0478 Хаљине су Мује Мустафаге,
0479 А твоја је посиклица крива.“
0480 А вели му Тале Ибрахиме:
0481 „Муч Халиле немој будалити,
0482 Акој’ дорат бега Бадњевића,
0483 А ако је твоје одијело,
0484 И Мујина посиклица крива,
0485 А Ајка је ваша на дорату,
0486 Јер је Ајка Хусу опремила,
0487 Послала га бегу Бадњевићу,
0488 Да јој спреми дебела дората,
0489 Послала му ђердан од дуката.
0490 Кад је Хусо сишо Бадњевићу,
0491 Донијо му ђердан од дуката,
0492 Бег јој посло дебела дората,
0493 Вратио јој ђердан од дуката,
0494 Поклоно јој дебела дората,
0495 А Ајка се добро преобукла,
0496 Појахала дебела дората.
0497 Он је снијо Хливну каменоме,
0498 Ајка се је примила бајрака,
0499 А Ајка је пошла на Приморје,
0500 А уз ћорлук вашем бајрактару,
0501 Јер јој Хусо срећу заставио,
0502 Па се цура хоће да освети,
0503 Бајрактару Бабић Хусејину,
0504 Већ чујете обадве Хрњице,
0505 Немојте се који преварити,
0506 Да би сестру своју одказали,
0507 Баш нек сиде на Приморје равно.“
0508 У том дојде паша пред Удбину,
0509 И са њиме силовита војска,
0510 Истом паша осиде са војском,
0511 Уз поље се коњик помолио,
0512 На ђогату ко на горјанику,
0513 Маман му се ђогат помамио,
0514 На њему се ага испричио.
0515 То бијаше Орлановић Мујо,
0516 А од своје Ђуле валовите,
0517 И са њиме хиљаду момака.
0518 Мало вриме ни дуго небило,
0519 Помоли се ага на пољани,
0520 То бијаше Глумац Османага,
0521 А на своме вранцу од мејдана,
0522 И за њиме хиљаду момака,
0523 Осман агу држе четворица,
0524 А врана му држе петорица,
0525 Јер је аги седамдесет љета,
0526 Залуду му седамдесет љета,
0527 Залуду га држе четворица,
0528 А врана му држе петорица,
0529 Залуд прва пукне у богазу,
0530 Ко посиче са Магјара главу,
0531 Посиче је Глумац Османага,
0532 И тај ага сиде на Удбину.
0533 Још се алај један помолио,
0534 Пред алајом један на ждралину,
0535 То је главом Врховац Алага,
0536 И тај алај на рудине сиде.
0537 Што би вама млого казивао,
0538 И бројио личке набодице,
0539 Кад се бегу војска окупила,
0540 Да видимо лички набодица,
0541 Кад се они туде окупили,
0542 Лика вели личким набодицам:
0543 „Свак нек креће до Приморја равна,
0544 Ја ћу први до Приморја сићи,
0545 Да видимо Тале и Хрњица.“
0546 Кад дојдоше бегову чадору,
0547 Кад се војска такум учинула,
0548 Крену војска на Приморје равно,
0549 А ста вика Тале Личанина:
0550 „Ко је тертип ваки поставио,
0551 Да се вако сиде у Приморје,
0552 Вако нитко у Приморје неће,
0553 Ја ћу сада тертип поставити,
0554 А тко мене послушати неће,
0555 Савићу му под кољено главу,
0556 Ударит га дриновом тољагом,
0557 Ударит га њеколико пута,
0558 Гвоздењака изнад прдењака,
0559 Ни од какве од прднути неће,
0560 Никакве му прибројити нећу.“
0561 Свак је Тале одма послушао,
0562 Јер у Тале успирања неја,
0563 Свако Талу Ибрахима знаде,
0564 Да што рече, припорећи неће.
0565 Одмах Лика уставио војску.
0566 Тале тертип одмах поставио,
0567 Ја како је тертип поставио.
0568 Тале бега удбињскога викну:
0569 „Овако се иде у Приморје,
0570 Јаши Мујо широка ђогата,
0571 А поведи своје Кладушане,
0572 Ти ћеш први на приморје сићи,
0573 За тобом ће Лика на голубу,
0574 А за Ликом сила и ордија,
0575 За пушкомет хајде за Мустафом,
0576 Па ће паша ићи од Хлијевна,
0577 За пушкомет остат’ иза тебе,
0578 А за пашом сила и ордија,
0579 А пред пашом пашин бајрактаре,
0580 Па пушкомет беже раставити,
0581 Па ће глумац ићи Османага,
0582 А са својом силом и ордијом,
0583 Па пушкомет беже раставити,
0584 Па ће ићи Врховац Алага,
0585 А за њиме сила и ордија,
0586 Па најкашње ја ћу ударити,
0587 Су својије четерест бешлија.
0588 Свако Талу одмах послушао,
0589 Како Тале војску раздилио,
0590 Тако војска од Удбине крену.
0591 Оде Мујо оћера ђогата,
0592 А за њиме сила ударила.
0593 Шта би вама млого казивао,
0594 Кад избише Турци до Приморја,
0595 Кад погледа Мујо са ђогата,
0596 Колико је поље под Приморјем,
0597 Па ту су га Власи притиснули,
0598 Јер је бане чадор разапео,
0599 Под чадором од Приморја бане,
0600 Код њег сестрић Јанковић Стојане,
0601 И код њега Перо ђенерале,
0602 Што познаје личке набодице,
0603 Јер је Перо био у сужањству,
0604 Код Турчина Лике Мустајбега,
0605 Усобице седам годиница,
0606 Па он сваког знаде по Удбини,
0607 И код њега мали Маријане,
0608 Тај свакога по Удбини знаде,
0609 Јер Маријан био у сужањству,
0610 Код Турчина Чејванаге старог.
0611 Сваког знаде личког набодицу.
0612 Кад удари Мујо на ђогату,
0613 Пореди му Халил на малину,
0614 А за њиме силовита војска.
0615 Пред њим Бабић зелен бајрак носи.
0616 Онда викну од Приморја бане:
0617 „О бога вам, до два ђенерала,
0618 Ко ’но јаше на коњу ђогату,
0619 Која оно војска са Удбине?“
0620 А веле му до два ђенерала:
0621 „Оно ј’ Мујо са Кладуше равне,
0622 По реди му Халил на малину,
0623 Пред њим Бабић зелен бајрак носи,
0624 Оно Турци са Кладуше равне,
0625 Мујо сиде на поље зелено,
0626 Помоли се Лика и војници,
0627 Бане пита своји ђенерала:
0628 „Ко ’но јаше на мамну голубу,
0629 Чија оно силовита војска?“
0630 А вели му до два ђенерала:
0631 „Оно Лика јаше на голубу,
0632 Што си њега на мејдан зовнуо,
0633 Његова је сила и ордија.“
0634 И та војска паде на пољану.
0635 Пита бане двају ђенерала:
0636 Је ли дошла војска са Удбине?“
0637 „Мучи бане, немој будалити,
0638 Још ти војска није искрцала,
0639 Истом војска пошла долазити,
0640 Ти’ш видити што видио ниси.“
0641 Помоли се паша Атлагићу,
0642 И пред њиме Ајка на дорату.
0643 Бане пита двају ђенерала:
0644 „Чија оно војска и управа?“
0645 А веле му до два ђенерала:
0646 Оној војска паше Атлагића,
0647 Оној’ паша, што иде пред војском,
0648 Не познамо вридна бајрактара,
0649 Знадемо му дору од мејдана,
0650 Оној’ дорат бега Бадњевића,
0651 А хаљине Мујова Халила,
0652 Ћемерлија Мује кладушкога,
0653 Што му оклоп и јунаке крижа,
0654 Бајрактару двадесет година,
0655 Још у Бајре науснице неја,
0656 А добро се Бајро опремио,
0657 Мого би ти на мејдан изаћи.“
0658 И та војска на пољане сиде.
0659 Помоли се Глумац Османага,
0660 Бане пита двају ђенерала:
0661 „Ко’но јаше врана без биљега,
0662 Што му врана држе петорица,
0663 Аџу на њем држе четворица.“
0664 А веле му до два ђенерала:
0665 „Ено бане оног ихтијара,
0666 Штоно јаше врана без биљега,
0667 Залуду му седамдесет љета.
0668 Прва пане са Магјара глава,
0669 Осиче је Глумац Османага.“
0670 И та сила паде на пољане.
0671 Још се сила једна помолила.
0672 Пред алајом један на ђогату,
0673 Маман му се ђогат помамио,
0674 На њему се ага испричио.
0675 А пита их бане под чадором
0676 „Ко ’но јаше мамена ђогата?“
0677 А веле му до два ђенерала:
0678 „Оној војска Орлановић Мује,
0679 Оно Мујо јаше на ђогату,
0680 Наког момка у свој Лици неја,
0681 Да је жешћи момак у мејдану,
0682 К’о што глава Орлановић Мује.“
0683 И та сила стиже на пољану.
0684 Помоли се Врховац Алага,
0685 И са њиме силовита војска.
0686 Пита бане, ко је на ждралану?
0687 Рекоше му до два ђенерала:
0688 „Ово ј’ глава Врховца Алаге,
0689 Што Врхова од Каура чува,
0690 Су својије хиљаду пандура.“
0691 И та војска стиже на пољане.
0692 Помоли се Тале Ибрахиме,
0693 Он дебела узјахо кулаша.
0694 Ја како се Тале направијо,
0695 На кулашу узда од личине,
0696 Он неиде путом утреником,
0697 Веће стазом кулаш ударио,
0698 Све по путу кулаш попасује.
0699 Дителину траву попасује,
0700 А на Тали охоло одило,
0701 На глави му капа од јазавца,
0702 На Талану од сукна хаљине,
0703 Свакојаком чохом искрпљене,
0704 На легјима дуга кабаница,
0705 Кроз чизме му прсти испанули,
0706 А за њиме четерест бешлија,
0707 Ја каки су Талине бешлије,
0708 Крње луле а чибуци кратки,
0709 О свакоме плоске извишане.
0710 Пита бане двају ђенерала:
0711 „Ко је оно на коњу кулашу,
0712 У кулаша узда од личине,
0713 А на момку неја одијела,
0714 А страшив је момак на очима,
0715 А за њиме четерест момака,
0716 Крње луле а чибуци кратки,
0717 О свакоме плоске повишане.“
0718 А веле му до два ђенерала:
0719 „Мучи бане, муком замукнуо,
0720 Оно Тале јаше на кулашу,
0721 И Талини четерест бешлија,
0722 Знаш ли бане наше огледало,
0723 Види Тале оног на кулашу,
0724 Што год онај рече на кулашу,
0725 Све што има лички набодица,
0726 Нико њему несми припорећи,
0727 Сад ће ти се Тале навратити,
0728 Гледај бане њега дочекати,
0729 Мого би те резил учинити,
0730 Ти дочекај Талу Личанина,
0731 Неби ли ти опростио Тале,
0732 Ако теби он живот поклони,
0733 Тако ће ти останути глава.“
0734 А бане им вели под чадором:
0735 „Ја како ћу Талу дочекати,
0736 Би ли њега себи увратио?“
0737 А веле му до два ђенерала:
0738 „Мучи бане, немој будалити,
0739 Ти нетребаш Тале увраћати,
0740 Сам ће ти се Тале увратити,
0741 Већ кад Тале доћера кулаша,
0742 Ти испани Јанковић Стојане,
0743 Пред чадором ти дочекај Талу,
0744 И префати пуну купу пива,
0745 Па наздрави Талу Личанину,
0746 Јер је Тале лаком на ракију,
0747 Тако ће ти останути глава,
0748 Ако Тале попије ракију,
0749 Ти се небој својој русој глави.
0750 Ако Тале не прими ракије,
0751 Онда глави гледај саламета.“
0752 Одмах Стојан на ноге скочио,
0753 Прими Стојан пуну купу пића,
0754 Да видимо Тале Ибрахима,
0755 Ђе бешлијам вели на пољани:
0756 „Хајте право бегову чадору,
0757 Ја се бану идем навратити,
0758 Да ја бана видим и Стојана,
0759 Јел се бане припо Мустајбега,
0760 Одмах Тале до чадора крену,
0761 Па он бану и чадору догје,
0762 Кад доћера мамена кулаша,
0763 Дочека га Стојан пред чадором,
0764 Тале њима бога назовнуо,
0765 Да видимо Јанковић Стојана,
0766 Ђе наздрави Тали Личанину,
0767 А слеже се Јанко под кулаша,
0768 У копиту пољуби кулаша,
0769 Тале прими купу од Стојана,
0770 Па је Тале метну на вилицу,
0771 Сву искапи Тале са кулаша,
0772 Па он ћашом отле ударијо,
0773 Сву искапи ћашу цакленаћу,
0774 И овако Тале говорио,
0775 Бог т’ убио ћашо цаклењаћо,
0776 Бог убио ко те је салио,
0777 Што те није већу направио,
0778 Једва би ми грло поквасила,
0779 Па он бана викну Приморскога:
0780 „О чујеш ме од Приморја бане,
0781 Данас ће ми војска починути,
0782 Сутра ћемо мејдан подилити,
0783 Ја ћу тебе на колац дигнути.“
0784 Отле Тале поврати кулаша.
0785 Када Тале сиде Мустајбегу,
0786 Бег попео велике чадоре,
0787 Лежи војска код Приморја била.
0788 Тако они ноћи дочекаше,
0789 Ту је војска конак учинила,
0790 Кад у јутро рано уранила,
0791 Да видимо Тале Ибрахима,
0792 Ђе он Мују узе Кладушкога,
0793 Па он с Мујом мејдан размирио,
0794 Када бану мејдан размирио,
0795 Па се Бегу врати Мустајбегу,
0796 Он поведе бега Удбинскога,
0797 Ког ће Тале јоште изабрати,
0798 Да му бега чува удбинскога.
0799 Тале узе Диздарева Меху,
0800 И бегова Нукић Ибрахима,
0801 Што пред бегом зелен бајрак носа,
0802 И поведе Мујина Халила,
0803 И поведе Бабић Хусејина,
0804 Бајрактара сердар Мустафаге,
0805 И пашина узе бајрактара,
0806 Бајрактара Хрњичину Ајку,
0807 Па их Тале у мејдан турио,
0808 Овако је бегу говорио:
0809 „О Мустајбег од све Лике главо,
0810 Ето поља, а ето мејдана,
0811 Сад ће бане теби ударити,
0812 Са сестрићом Јанковић Стојаном,
0813 Добро гледај бана дочекати,
0814 Њему недај себи прилазити,
0815 Ради њега од себе одбити,
0816 Он ће Меху одмах ударити,
0817 Ти га Мехо немој упушћати,
0818 Поврати га Нукић Ибрахиму,
0819 Ти га Бајро немој упушћати,
0820 Поврати га гојеном Халилу,
0821 Ти га Халко немој упушћати,
0822 Поврати га Бабић Хусејину,
0823 Ти га Хусо немој упустити
0824 Поврати га младу бајрактару,
0825 Бајрактару паше Алагића,
0826 Ти га бајро немој упушћати,
0827 Поврати га мени и кулашу,
0828 Да ми се је кумовати баном.
0829 Ко упушћа бана и Стојана,
0830 Ја ћу њему посијећи главу.
0831 Ко ми бана неби уфатио,
0832 А пустио њега из мејдана.
0833 Док ево ти бана Приморскога,
0834 И са њиме Јанковић Стојана.
0835 Када бане изби на пољане,
0836 Па он бегу вели Удбинскоме:
0837 „О Турчине Лика Мустајбеже!
0838 Што ће беже ’влике мејданџије,
0839 Кад у мене мејданџија неја,
0840 Потље сама Јанковић Стојана.“
0841 А вели му Тале са кулаша:
0842 „Јами бане своју будалију,
0843 Дили мејдан Ликом Мустајбегом,
0844 Теби другог мејданџије неја,
0845 Потље сама Лике и голуба.“
0846 Тако бане наћера кобилу,
0847 За њим Стојан велика брњака,
0848 А дочека Лика са голуба,
0849 Он се фати копља са голуба,
0850 Он од себе бана отиснуо.
0851 Бан окрену Диздареву Мехи,
0852 Мехо бана натраг повратио,
0853 На Халила наћера га Мехо,
0854 Халил њега Нуки повратио,
0855 А Нукић га до Бабића врати,
0856 А Бабић га од себе вратио,
0857 До пашина вридна барјактара.
0858 Да видимо Ајке Хрњичине,
0859 Она пусти бана Приморскога,
0860 Бан побиже на своје топове,
0861 За њим Ајка наметну дората,
0862 А у бана брза бедевија.
0863 Он умаче у пољу зелену,
0864 Кад у војску бане ускочио,
0865 За њим Ајка наврже дората,
0866 А пукоше банови топови,
0867 На пашина млада бајрактара,
0868 Види доре старог мејданџије,
0869 Ђе он клече на прва кољена,
0870 У задњим се повио кукови,
0871 Повила се Ајка по дорату,
0872 Прко Ајке зрње прескочило,
0873 Кад прескочи Ајку и дората,
0874 Скочи дорат ко да не лежаше,
0875 А на војску Ајка ударила,
0876 Ашичаре цуру дочекаше,
0877 Све на огањ и на ватру живу,
0878 Брез егјела умирања неја,
0879 Нити паде, нити се припаде,
0880 А ста вика Тале Ибрахима:
0881 „О Бабићу, од кује копиле,
0882 Вавик себе и алата фалиш,
0883 Сад те цура резил учинула,
0884 Оној Ајка сестра Хрњичина,
0885 Што си Ајки срећу заставио,
0886 А Бабића изједе срамота,
0887 Па наћера дебела алата,
0888 Упореди Халил на малину,
0889 Хука стаде Диздарева доре.
0890 Упореди Нуко на алату,
0891 Поред њима Тале на кулашу,
0892 А остала ударила војска.
0893 Кад се силе двије саставиле,
0894 Рабум Боже немила састанка,
0895 Грми, сива а крв се пролива,
0896 Ни брат брата познати неморе,
0897 Ја камо ли Турчин Каурина.
0898 Шта се море послушати туде,
0899 Турци вичу Алах и Алија,
0900 Власи вичу Језус и Марија.
0901 Ал им Мара да помогне неће,
0902 ГЂ долази Мујо и Алија,
0903 Бег узјахо дебела голуба,
0904 Богу ђулбе дову проучио,
0905 Да му витар са планине пухне,
0906 Да разбије маглу на сврдлове,
0907 Да бег види чија гине војска,
0908 Чија гине, чија задобива.
0909 Код бога му кабул дова била,
0910 Бог му даде витра са планине,
0911 Разби бегу маглу на пољани.
0912 Кад погледа Лика Мустајбеже,
0913 Када Турци мејдан задобили,
0914 Много Лика стеко рањеника,
0915 Не пита се ко је погинуо,
0916 Већ на ком је мејдан остануо.
0917 Лики неја свију Удбињана,
0918 Неја Лики Ајке Хрњичине,
0919 И неја му гојена Халила,
0920 И Мујина вридна барјактара,
0921 Барјактара Бабић Хусејина,
0922 Што је Ајки срећу заставио,
0923 И неја му Диздаревић Мехе,
0924 Мало вриме ни дуго не било,
0925 Док ево ти гојеног Халила,
0926 Жива гони малог Маријана,
0927 Поклони га Лики Мустајбегу,
0928 Лика њему од злата челенку,
0929 И то вриме за дуго небило,
0930 Док ево ти Бабић Хусејина,
0931 Жива гони Перу ђенерала.
0932 Поклони га Лики Мустајбегу,
0933 Лика бајри од злата челенку,
0934 Док се очу јека низ планину,
0935 Док ево ти Диздарева Мехе,
0936 Жива гони Јанковић Стојана,
0937 Поклону га Лики Мустајбегу,
0938 Лика њему од злата челенку.
0939 Мало вриме ни дуго не било,
0940 Помоли се Ајка Хрњичина,
0941 Жива гони Приморскога бана,
0942 Поклони га Лики Мустајбегу,
0943 Бег јој даде седам челенака:
0944 „Бе аферим легло Хрњичино,
0945 Ти си цару образ освитлала,
0946 И ти моју главу учувала.“
0947 Туде Лика покопа шехите.
0948 Рањеницим’ сала направио,
0949 На два коња и четири копља.
0950 Када Лика сиде на Удбину,
0951 Паши Лика вели Атлагићу:
0952 „Мој акрану, паша Атлагићу!
0953 Твој је умро паша барјактару,
0954 Ето теби паша барјактара,
0955 А Мујина Бабић Хусејина,
0956 Па га води Хливну каменоме,
0957 А ево ти Ајка Хрњичина,
0958 Па ожени барјактара свога.“
0959 То је паши врло мило било,
0960 Он подиже силовиту војску,
0961 Па покрену Хливну каменоме,
0962 И одведе Бабић Хусејина.
0963 Када Хливну сиде каменоме,
0964 По том прошло пуни петнест дана,
0965 Подиже се паша од Хлијевна,
0966 Сиде паша на Кладушу равну,
0967 И поведе Ајку Хрњичину.
0968 Када паша са Кладуше појде,
0969 Су својије кићени сватови,
0970 Добро њиха Мујо испратио,
0971 Он поклону Ајкуни дивојци,
0972 Даде дору бега Бадњевића.
0973 Кад је паша сишо у Хлијевно,
0974 Он ожени бајрактара свога,
0975 И бајри је кулу направио.
0976 Добро бајро пашу послужио,
0977 Док је паша био у животу,
0978 Служио га Бабић Хусејине,
0979 Какав био бајро у Хлијевну,
0980 Није таког било бајрактара,
0981 Ни бегови седам бајрактара.
0982 К’о што пашин Бабић Хусејине,
0983 Бишњи био у каменом Хливну,
0984 Кад се Ајком Хусо оженио,
0985 Него што је био у Кладуши,
0986 Код сердара кладушког Хрњице.
0987 Док су били баш су добро били,
0988 Тако ј’ Ајка зајам повратила,
0989 Добро се је бајром миловала,
0990 Никад њега није прикорила,
0991 Што је њему муњу уграбила,
0992 С Ајком Бабић пород изродио,
0993 Шест синова и једну дивојку,
0994 Нек не жели зета за живота.
