Лети, лети, пјесмо моја мила
| Лети, лети, пјесмо моја мила Писац: Јован Илић |
Лети, лети, пјесмо моја мила
Лети, лети, пјесмо моја мила,
Глас твој нек се до неба извија!
Носи жељу на љубавна крила,
Да си драгој слађа и милија!
Ја каква је, жалосна не била!
Кад је виђех — сунце ме огрија!
Та љепша је него б'јела вила,
Него алем драги кад засија.
Оно око — око соколово,
Оно грло — грло лабудово,
Она уста — ах, жељице драга!
Сам анђелак да с неба заблиста,
И небеса да с' отворе иста,
Не би љепшег ја видио блага!
1848
Извор
[уреди]- Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ 2011, стр 244
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.
|