Лепота (Милан Ракић)
| Лепота Писац: Милан Ракић |
Јест, нема на теби ниједнога дела
Да се моме оку могао да скрије,
Ниједног превоја блиставог ти тела
Да се мој пољубац на њ спустио није.
Знам те тако добро: у растанка часе
Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива,
Знам када ће сузе око да ти квасе,
Знам кад ти се душа милоштом прелива,
А кад у њој носиш сву топлину Југа...
Па ипак си сваког дана нова мени,
Увек нова, увек тако чудно друга,
И никада слична јучерањој жени.
Та моћ твоја чудна заслепљава мене
Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом.
— Ох, буди једанпут ко и друге жене,
Да одахнем најзад пред лепотом твојом!...
|