Шета Лауд ђенерале
Око Саве, воде ладне,
За њим слуге коње воде
За сребрне у синџире —
Девет коња оседлане, 5
Десетога Лауд јаше,
Сјајна мача носи у руци,
Па окрену Бањој Луци.
Заметну се бој на Луци,
Не види се сјајна мача 10
Ни криваље бритке сабље,
Него пушке и топови.
То гледао Казлан-паша
Испред б’јела Јајца града,
Ситни ферман написао, 15
Па га шиље султан-цару,
Овако му паша пише:
„Султан-царе, господаре,
Не можемо већ живјети
Од Лауда ђенерала, 20
Јајцу врата отворити,
Него, царе, господаре,
Ако оћеш да смо Турци,
Шиљи помоћ Бањој Луци!”
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 215-216.
