Ланци/69

Извор: Викизворник

ЧИН ЧЕТВРТИ
◄   Појава дванаеста Појава тринаеста Појава четрнаеста   ►

Појава тринаеста


КАДИЋ и ЗАГОРКА

КАДИЋ
Госпођице Загорка, добар дан.
ЗАГОРКА
(хладно)
Добар дан.
КАДИЋ
Знате? Иван вам је све рекао?
ЗАГОРКА
(хладно)
Да?
КАДИЋ
И?
ЗАГОРКА
Мислим да смо врло далеко једно од другог.
КАДИЋ
Не, госпођице.
ЗАГОРКА
(узбуђена је, али крије)
Можда.
КАДИЋ
Госпођице, што сте тако закопчани? Ја мислим да бар ми не треба да смо то.
ЗАГОРКА
Ми? Можда.
КАДИЋ
Мени се чини да смо ми потребни једно другом.
ЗАГОРКА
Али, рекосте, вама се то само чини.
КАДИЋ
Ја сам уверен у то.
ЗАГОРКА
Али после свега што је било, ја мислим да је све што је било идеалнога у нама разрушено.
КАДИЋ
Мислим да нема потребе о том говорити. Ми морамо гледати на оно што је сада.
ЗАГОРКА
Па и то »сада« ће једном проћи, као што је много »сада« прошло. Можда ћете се после кајати ?
КАДИЋ
Оставите алузије. Мени се чини да се разумемо.
ЗАГОРКА
Мени се чини да се не разумемо и да се никад нећемо разумети, као што се никад нисмо ни ра- зумели, а...
КАДИЋ
А?
ЗАГОРКА
А да је тренутак учинио оно што је било између нас. Тренутак, неки час екстазе... Мени се чини да човек чак није ни одговоран. Моје је мишљење да је тренутак, моменат све. Ја поштујем тренутак, али...
КАДИЋ
И нашто онда?...
ЗАГОРКА
Не тражите да оне тренутке који су случајно били, можда без наше воље, сад злоупотребљу- јемо.
КАДИЋ
Не разумем.
ЗАГОРКА
Јер ми смо врло далеко једно од другог. И ја не знам зашто смо ми некад мислили да се разумемо. Ми смо и онда били далеко.
КАДИЋ
Госпођице.
ЗАГОРКА
Немојте падати у ватру. Ја сам озбиљна.
КАДИЋ
И ја исто тако. И чудновато, ми смо се обоје променили.
ЗАГОРКА
И зато не можемо бити заједно.
КАДИЂ
Али, забога, то значи да исте ствари на нас једнако утичу, и кад смо пре могли бити заједно...
ЗАГОРКА
Онакви смо могли бити, али сад не.
КАДИЂ
То онда значи... Али, не. То не значи ништа.
ЗАГОРКА
Значи много. Не личи ли вам оно пре на игру, а ово сад на живот?
КАДИЋ
Према томе, кад је оно била игра, вама је све- једно било да ли сам онај с којим сте се играли био ја или ко други?
ЗАГОРКА
Нема сумње, и вама је свеједно да ли сам оно била ја.
(Пауза.)
КАДИЋ
Загорка, ја вас још волим. И то онако исто као и пре.
ЗАГОРКА
Чини вам се.
КАДИЂ
А ви мене?
ЗАГОРКА
Не знам.
(Пауза.)
КАДИЋ
(топло)
Загорка.
ЗАГОРКА
(гледајући га оштро)
Ви ме волите? — Из рачуна.
КАДИЋ
(тргне се)
Д...н...
ЗАГОРКА
Ви сте испросили другу; решили сте судбу, запечатили сте живот, и одједном — пуки случај је учинио да ви сад мене волите. Колико је ту нискости, господине правниче!
КАДИЋ
(хотећи да буде сладак)
Загорка.
ЗАГОРКА
(Остаје мирна.)
(Пауза.)
КАДИЋ
Говоримо озбиљно, драга госпођице. Ви сте мени потребни, као и ја вама. Не заборавите: као и ја вама.
ЗАГОРКА
(гледа га оштро)
Из рачуна.
КАДИЋ
Помирите се и с тим. Из рачуна. Али, забога, па брак се и склапа из рачуна. Иначе, какву би потребу имао човек да своју слободу...?
ЗАГОРКА
Хм.
КАДИЋ
Госпођице, ја говорим сасвим озбиљно. Ми се морамо венчати. Ви сте мени потребни, разумете ли?
(Прилази јој ближе.)
ЗАГОРКА
(Хоће да буде мирна. Гледа га право у лице.)
Што? Ви ми не рекосте.
КАДИЋ
Смилујте се. Зар хоћете да вам све рекнем: ја сам хтео бити частан човек.
ЗАГОРКА
То ништа не разумем, али оно што о вама знам...
КАДИЋ
Ви врло мало знате, и то не знате ништа лепог.
ЗАГОРКА
Да.
КАДИЋ
Ви знате да сам ја дужан?
ЗАГОРКА
Презадужен... и... Али нашто приче? Знам све.
КАДИЋ
Вама смем све рећи, све поверити. Пао сам, признајем. Али имајте милости. Ја се кајем.
ЗАГОРКА
Ви се често кајете. Шта вам могу ја помоћи?
КАДИЋ
Једино ви ми можете помоћи. Ја за три дана морам имати бар десет хиљада или... ох, да сте ви у мојој кожи!
ЗАГОРКА
Ја немам новаца.
КАДИЋ
Ваш брат ће добити вечерас. За име бога, то све зависи од вас, само од вас.
ЗАГОРКА
Брак! То би био лош брак!
КАДИЋ
Оставите морал. Мени треба ваш новац, а вама треба моје име. Вама треба то, јер ко ће сад вама дати своје име? А ви морате живети.
ЗАГОРКА
(Тргне се.)
КАДИЋ
Ви сте упропашћени. Обрукани сте. Ви немате части И... ја вас молим, (сасвим изблиза и убијеним гласом) ја вас молим, Загорка. (Застане.) О, хоћете ли да љубим ваше стопе? Зар не осећате потребу овог брака?
ЗАГОРКА
(узбуђена)
Али то значи, вама није стало до мене. Кад бисте нашли сад неку девојку са педесет хиљада, па ма која то била...
КАДИЋ
И вама треба само муж, па ма ко то био.
ЗАГОРКА
(У први мах збуњена, готово ужаснута. Брзо се прибере. Одсечно)
То није истина.
(Прелази преко позорнице, сва дршће и стиска слепоочнице.)
КАДИЋ
(гледа је)
Ја вам дајем реч да ћемо бити срећни. Ја вам дајем реч. Ох, ја ћ/ постати други човек.
ЗАГОРКА
(Стоји насред позорнице и крши руке.)
КАДИЋ
Ја ћу бити увек везан за вас. Волећу вас.
ЗАГОРКА
Али ја никад то не бих могла. Сад, сад кад сте прокоцкали све и кад вам је женидба један трговачки чин.
КАДИЋ
Ви ми смрт изричете. (Готово пада до њених ногу.) Милости. Сетите се наше љубави.
ЗАГОРКА
(Не може да схвати сву дрскост Кадићеву. Престрављена)
Сад о љубави!?
КАДИЋ
Наше љубави.
ЗАГОРКА
(Паде на канабе.)
КАДИЋ
(кпекне крај канабета)
Ви ме волите?
ЗАГОРКА
(устаје нагло уморна, измучена, гробним гласом)
Не.
КАДИЂ
Али некад сте ме волели?
ЗАГОРКА
(трза се)
Некад. Рекла сам вам да вас волим. Да. (Она је као у грозници.) Али у оно време.
КАДИЋ
Оно што се једанпут воли, не може се мрзети. Спасите ме. Спасите ме смрти.
ЗАГОРКА
(Седне на канабе, подними се и мисли.)
КАДИЋ
(Седа на столицу далеко од ње.)
(Пауза.)
КАДИЋ
Ја морам имати новаца. А како? Да ли ви смете допустити да се ја убијем?
ЗАГОРКА
(борећи се)
Вас чека робија?
КАДИЋ
(Стеже чело. Кроз његов мозак прође оштра усијана жица, он се тргне, ћути за неко време. Бори се, Устаје. Осећа се увређен.)
А шта вас чека? Смрт, лагана смрт у мртвим данима једне уседелице.
ЗАГОРКА
(Њу мучи велики, тежак бол а слика мрачне будућности грчи јој вилице, стеже грло, купи груди. Она крикне)
Ви сте прљави.
КАДИЋ
Ми обоје имамо жиг срама на челу.
ЗАГОРКА
(изненађена)
И ја сам што и ви? (Она је црвена, узбуђена.) Шта сам ја погрешила? Што сам волела једног поквареног човека!
(У грозници, у ватри, тресе се од дрхтавице.)
КАДИЋ
Вама је ударен жиг и ви не смете у живот. Везани сте.
ЗАГОРКА
(очајно)
Ја нисам исто што и ви!
КАДИЋ
То мало значи. Блато је блато.
ЗАГОРКА
(Увређена, бесна. У њој се разлива жуч и продире у мозак, у утробу. Она скоро цичи од бола, од муке.)
Али ви сте лопов, а ја то нисам.
(Кад каже ту реч, учини јој се да је тешка оловна кугла пала на њену главу. Осећа сву грозоту и нетремице блесаво гледа у једну тачку.)
КАДИЋ
(једва стоји, гуши се, али хоће да буде циник)
И ви сте своју част, своју љубав дали том истом лопову.
ЗАГОРКА
(скочи; снажно)
Идите. Одлазите.
КАДИЋ
Загорка, ви сте убица.
ЗАГОРКА
(Бори се. Некадашња љубав се претвара у све веће през- рење, мржњу. Нема моћи. Стеже грчевито песнице. Руке јој опуштене низ тело. Гласом пуним мржње, али који се једва чује)
Идите.
КАДИЋ
Загорка, да ли ћете смети пристати да будете убица човека који вас је волео и кога сте ви волели ?
ЗАГОРКА
(Стреса се. Грло јој је суво, не може да каже ништа, али цеди кроз зубе неке нејасне слогове.)
КАДИЋ
Или хоћете да тај човек оде на робију?
ЗАГОРКА
(Гледа га уплашено, јер он јој улива страх.)
КАДИЋ
(очајно)
Спаса! (Ширећи руке) Ја вас волим.
(Диже обе руке увис и стеже их у једну песницу.)
ЗАГОРКА
(пригушено)
Ко сте ви? Шта хоћете?
КАДИЋ
(покушава ефект гласом заљубљеног човека)
Загорка. (Пада крај ње и обгрли јој колена.) Ја морам у гроб, мене чека куршум.
ЗАГОРКА
(егзалтирана)
Идите, идите, тражите жену јавно, на улици, тражите ону која ће вас спасти робије. Јер ја не вредим више ништа, у мени нема ничега. (Бризне у плач и пада на сто.) Шта вредим ја? (Грци дуго и дуго.)
КАДИЋ
За мене ви сте цео свет.
ЗАГОРКА
(На ову реч крв јој појури у главу. Диже се са стола. Коса јој је рашчупана, груди раздрљене. На ову нискост Кадићеве речи нема одговора. И сав бол, ужас и презрење изражава једним животињским криком луда човека. Пушта једно грлено)
А!
(Потпуни крик добије кад ваздух увуче у груди. Гледа га право у очи, повучена целим телом уназад и стојећи дршће.)
КАДИЋ
(Престрављен, избуљених очију, крши руке.)
ЗАГОРКА
(окреће главу и бежи)
Идите, идите.
КАДИЋ
(Нем стоји насред собе и погледом пита. Он држи у руци шешир и штап, и покушава још једном)
Загорка.
ЗАГОРКА
(окренула му леђа)
Идите. Оставите ме да мислим. (Гуши се и кида речи.) Дођите ујутру, сад ми је рђаво.
КАДИЋ
(разведри се)
А...
(Пође к њој.)
ЗАГОРКА
(с вриском)
Идите.
КАДИЋ
(Збуњен оде.)
ЗАГОРКА
(Остаје сама. Гледа збуњено око себе. Притрчи канабету, баца се на њ, обухвати га обема рукама и јеца. Седне.)
Љубав! Хахахаха... хахаха...(Дуго и лудо се смеје.) (Напољу пљушти киша.)
(Она устаје, потрчи ка вратима од ходника, али малакше и дигнувши обе руке увис груне о врата свом снагом. Врата се нагло отворе. Она крикне)
Оче!
(и с лупом груне целим телом о под.)