Лазар Пециреп
0001 Виђех чудо прије невиђено
0002 ђе братими Туре каурина,
0003 бег Љубовић Луку Радовића
0004 да му Лука изда три хајдука,
0005 те хајдука Лаза Пецирепа
0006 су његове два мила синовца,
0007 два синовца до два Сочивице,
0008 Сочивице Станка и Николу.
0009 Лука му се јадан куне криво,
0010 е их није ниђе ни видио,
0011 но му ’вако бего говораше:
0012 "Не куни се мени, Лука, криво,
0013 у тебе су синоћ вечерали,
0014 закла си им једно јање црно,
0015 ако ли ми, слуго, не вјерујеш,
0016 да ти на њих одијело кажем:
0017 на хајдука Лаза Пецирепа,
0018 на њега је црљена долама,
0019 на доламу токе позлаћене,
0020 опас’о се пасом од кадифе,
0021 за пас су му двије пушке мале,
0022 о рамену сјајни џевердане.
0023 На хајдука Сочивицу Станка,
0024 на њега је зелена долама,
0025 на доламу токе о’ три оке,
0026 испуњене драгијем камењем,
0027 опас’о се пасом од кадиве,
0028 за пас му је нож и пушка мала,
0029 све у сребру па су позлаћене."
0030 Не даде му већ говорит Лука:
0031 "Истина је, драги господаре!
0032 Издаћу ти мога побратима."
0033 Па одоше двору Лукиноме,
0034 ал’ је Луки бего говорио:
0035 "Доведи их у твоје дворове,
0036 издај ми их да их посијечем,
0037 оли твоја, ол’ њихова глава!"
0038 Таде му је Лука говорио:
0039 "Не за бога, беже господару!
0040 Немој мене дворе крвавити,
0041 но хајдемо горје у планину,
0042 у планину под велику јелу,
0043 ђе је Лази вазда дановиште
0044 и понеси у мјешину вина
0045 и дебела меса овнујега
0046 и шенична љеба бијелога,
0047 па не води друга ниједнога,
0048 ја ћут т’ издат побратима мога,
0049 ја ћу ти га уватити жива
0050 су обадва Сочивице друга,
0051 предаћу их тебе у рукама
0052 да им собом посијечеш главе."
0053 Како рекли тако не порекли,
0054 ал’ је Луки љуба говорила:
0055 "Не за бога, драги господаре!
0056 Немој издат до три побратима,
0057 но ти њима издај Љубовића
0058 да га воде ломној Гори Црној,
0059 кад одведу бега Љубовића,
0060 доће тебе ђеца и љубовца,
0061 доћи ће ти мука сваколика."
0062 То је Лука послуша љубовцу
0063 па кад свану и ограну сунце,
0064 ево т’ иде Љубовићу бего,
0065 отидоше отле у планину,
0066 ту нађоше до три побратима,
0067 ту нађоше, што их и тражише,
0068 Лука нађе до три своја побре,
0069 пију вино под јелом зеленом,
0070 а кад пише и обједоваше,
0071 таде вели Љубовићу бего:
0072 "Копиљане, Пециреп-Лазаре!
0073 Опражни ми сву Херцеговину,
0074 робиш буле а сијечеш Турке,
0075 одгониш нам коње и волове
0076 и бијеле овце на збојеве."
0077 Лазар гледа Луку Радовића,
0078 а Лука му оком намигнуо,
0079 скочи Лазар од земље на ноге,
0080 Љубовића ногом ударио,
0081 за грло га био уфатио,
0082 прискочише остала дуржина,
0083 Љубовићу савезаше руке,
0084 поведоше г’ низ Херцеговину,
0085 док дођоше ломној Гори Црној
0086 на крваво равно Велестово
0087 отолен су књигу отправили
0088 на бијеле дворе Љубовића
0089 да се стану на Грахово равно,
0090 да доведу робје Радовића,
0091 да доведу хата Љубовића
0092 и његово благо свеколико
0093 па да бега врну на откупе.
0094 Кад је двору бега Љубовића
0095 тако црна књига допанула,
0096 све дадоше што им запиташе,
0097 благо даше, бега повратише,
0098 на Грахову ђе се састадоше,
0099 па радосно сви пођоше дома,
0100 најрадије Љубовићу бего.
