Лазаричка песма

* * *

Лазаричка песма

Голубица воду пије, дост, дост!
Насред село, на језеро, дост, дост!
Спазио гу сиви соко, дост, дост^[1]!
Па се сагну да је узне,
Спазила га стара нана: 5
„Немој соко, сиви соко!
Та то није голубица
То је мајке мушко дете!.."

---

Певач и место записа

Врањски округ

Референце

1. После сваке врсте узвикује се: Дост! дост! То јест, пријане, пријане:

Извор

• Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 318-319.