Драги драгој својој поручује:
„Чујеш, драга, хоћеш поћи за ме,
„„Ако хоћеш, драга, поћи за ме,
„А не да те твоја стара мајка,
„Кажи мени, ништа се не брини, 5
„Препливаћу и Дунав и Саву,
„Па ћу тебе метнут на коњица,
„И натраг се с тобом повратити,
„И вјенчат' те за вјерну љубавцу.“
Драга драгом на то поручује: 10
„Мене не да моја стара мајка,
„Нег' препливај и Дунав и Саву,
„Па ме метни за се на коњица,
Па ме води своме бјелу двору!“
Кад то чуло момче нежењено, 15
Препливало и Дунав и Саву,
И дошло је своје драге двору,
Али драге пред дворима нејма,
Него сједи с мајком на пенџеру,
Па је њему тихо говорила: 20
„Ходи драги у бијеле дворе,
„Да ће мене моја стара мајка,
„Нег' сам тебе искушала млада,
„Да ли имаш доброга коњица,
„Да л' ме љубиш, да ли хајеш за ме?“ 25
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 44-45.
