Пређи на садржај

Куне Јана брата јединака

Извор: Викизворник

* * *


Куне Јана брата јединака

Куне мајка мајку остарелу:
„Боже, мајке, стара оћорела,
Боже, брате, пушка те убила,
што ме мене на далеко даде,
на далеко, село Препелиште, 5
на далеко, мене за ајдука:
ваздан оре, двере затворене,
сву ноћ краде, двере отворене!"
Кука Јана, до Бога се чује;
отуд иде то Јанино драго, 10
под мишке му једна труба платно,
и у платну везена марама,
у марами (та) рука десница,
а на руци бурма позлаћена;
писну Јана до Бога се чуло: 15
„Јаој, леле, а до Бога мене,
ова труба баш (је) мојој мајци,
а марама баш мојему брату,
ова рука баш мојега брата,
ја познајем бурму позлаћену!" 20
„Ајде, Јано, море лепа Јано,
данас (ће) се (тај твој) брат да венча!"
Кука Јана до Бога се чује;
„Чујете ли слуге Јованове!
неће мени брат да (ми) се жени, 25
но ће мени превара да буде;
станте (станте), слуге Јованове,
да ја слегнем доле у коњушке,
да изаберем коња најбољега,
да ја носим брату за венчање!" 30
„Ајде, Јано, мори лепа Јано,
мајка му је и коња спремила,
спремила је коња за венчање".
„Станте, станте, слуге Јованове,
да умесим привидне колаче, 35
да умесим шарене погаче,
да ја идем брату на венчање!"
„Мајка му је њему поспремила,
спремила му привидне колаче,
спремила му шарене погаче; 40
ајде Јано, мори лепа Јано,
ајде, Јано, много је далеко!"
„Станте, станте слуге Јованове,
да отворим шарене сандуке,
да извадим руво велиграданско, 45
да ја идем брату на радости".
„Ајде, Јано, мори лепа Јано,
добро ти је (и) руво на тебе!"
Тад је пошла, (мори) јадна Јана.
Ишла Јана до половин пута; 50
кад је ушла у гору зелену,
кука Јана, до Бога се чује:
„Чујете ли, слуге Јованове,
што ева гора на тамњен миоише?
никад није она мирисала!" 55
„Ајде, Јано, мори, лепа Јано,
овде има дрво тамњаново,
зато гора на тамњан мирише".
Тад се Јана јадна ућутала,
докле улегла у велику планину: 60
„Чујете ли, слуге Јованове,
што ми (сада) однекуд глас дође,
баш као кад моја мајка плаче?"
„Ајде, Јано, мори, лепа Јано,
овде пева тиће свакојако, Јано!" 65
Ишла Јана до једна (црква) лепа;
кад видела цркву отворену:
„Ево, леле, и до Бога мене,
што је црква бела отворена,
никад није отворена црква!" 70
„Ајде, Јано, мори, лепа Јано,
онда ти се твој брат (да се венча!"
Кад је ушла Јана у белу цркву,
Девет попа брата опевају.


Референце

Извор

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 437-439.