Кумовање брата и сестре

Извор: Викизворник


Кумовање брата и сестре

Пошла Стана да кумује
Са Јованом милим братом.
Прошли гору не зборили,
Кад су били на крај горе,
На крај горе два студенца. 5
Стани братац говораше:
„Умиј, Стано, бело лице.” -
Сеја брата послушала,
Уми Стана бело лице,
Сину лице као сунце. 10
Братац сеји говораше:
„Досад си ми сеја била
А од сада верна љуба.”
Викну Стана кол’ко може:
„Чујте, тице, по горици, 15
Однес’те ми мајци гласе,
Нек ми пошље аршин платна,
Да увијем бело лице,
Да ускочим у тих Дунав. -
Боље рибе нек’ ме једу 20
Него братац да ме љуби.”

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Матица, IV, 20. III 1869, 8, 175.
  • Народне песме, бр. 3, читано у Српској нади, скупио Раша Милошевић.
  • Варијанте: СНП I, бр. 720; СНП V, бр. 682; СНПр I, бр. 277; НП Вила, бр. 178; НП Дапица, бр. 220, 221.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 175.