Кулу гради Тодор Невен,
ја си мала по друм идем,
по друм идем, песму појем,
загледа се Тодор Невен,
па се паде од вр’ куле, 5
па си строши леву ногу,
леву ногу, десну руку.
Па појдоше код судију,
код судију евендију,
сама мома проговара: 10
„Ој, судијо, евендијо,
криво седи, право суди;
ја си мома по друм идем,
по друм идем, песму појем.“
Примедба
Певач и место записа
Голубовић Ружица (14 г.), Кална
Крстић Бранислава (14 г.), Кална
Поповић Видосава (14 г.), Кална
Стојановић Вукосава (14 г.), Кална
Ћирић Ружица (11 г.), Кална
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 167.
