Кроз поље лутам...
| Кроз поље лутам... Писац: Ђорђе Глумац |
Кроз поље лутам ведар и тих,
У стопу радост ме прати
И шумом гранама лета...
Лутам и данас ја ћу стати
Крај сваког мирисног цвета
Да гледам како у капљи росе
Радост дугама блиста
С пупољка сваког листа,
А моје усне, ко гнездо, носе
Распеван један стих.
Лутам и мислим на два ока црна:
Небо се надама плави,
Мирише ружа крај оштрога трна
И љубичица, скривена у трави;
Два ока црна ко да поноћ носе,
А блага ко у срне —
Загледам у дно сваке капље росе
И тражим те очи црне.
Сањам и лутам, праћен од свих
Шумова, мириса цвећа,
По стази што трчи кроз сунце
И сенке дрвећа,
И радост у стопу прати ме
И бежи на све стране:
На уснама мојим једно пупи име
И ко цвет са пуне гране
Један по један откида се стих.
Извор
[уреди]1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 1, стр. 52–53.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђорђе Глумац, умро 1939, пре 85 година.
|