Краљ Вукашин/22
| ◄ ПОЈАВА VII | ПОЈАВА I | ПОЈАВА II ► |
ЧИН ЧЕТВРТИ
ПОЈАВА I
Шатор Вукашинов. — Улазе Вукашин, Угљеша, Гојко, Срећко, Дијак. — Мало кашње: Краљевић, Никша, на уласку.
ВУКАШИН:
(Он се склања, а ја још радије. —
Мир закључив и ступајућ’ одмах
С пригрљеним крстом на Мослимца,
Мислим да ћу за свој гријех лакше
Измолити опрошгај у Бога.)
(Сједа, па вели гласно.)
Кнез ће доћи отуд са својима,
А ви овдје око мене стан’те.
ГОЈКО:
Вукашине, кад нагнусмо тамо,
Пази добро шта ћеш угодити.
ВУКАШИН:
Посланик је угодио главно;
Част сачувах, а што немам снаге
Да одржим, то пустити морам.
Срце ми се кида, ну друкчије
Сад могућно није. Вријеме ће
Ваљ’да доћи кад ћемо поштено
Све повратит’ што пуштамо данас.
УГЉЕША:
Хоћу ли ти сад увести Марка?
ВУКАШИН:
Нека дође.
УГЉЕША:
Ну молим те, Вукша,
Задржи се од укора сваког.
ВУКАШИН:
Нека дође. (Бог бјеше га дојста
Поставио покрај мене, да ми
Ув’јек правду шапуће на ухо;
Али ухо ја затворих, њега
Свом дужином деснице удаљих,
Те он сада до мене је као
Бич, којим ме Бог љутито шиба).
(Угљеша уводи Марка).
КРАЉЕВИЋ:
Зла коб до сад стајаше међ’ нама,
Да нас држи раздвојене, оче;
Ну данашњим ишчезава миром;
Те два срца створена да с’ љубе
Опет с’ ево т’јесно скопчавају.
Ако сам ти у чем сагр’јешио
Опрости ми, молим.
ВУКАШИН:
Марко, Марко !...
Ну што било, у заборав пало.
Нек ти од сад нов отпочне живот
Према оцу, па отац све прашта.
(Пружа му руку).
Овдје, сине, покрај мене стани.
Бог те створи да најпречи ослон
Узбудеш ми; овдје, овдје стани.
НИКША:
Кнез долази.
ВУКАШИН:
С мјеста га уведи.
|