Крај мора
У дубоком санку силна бура спава,
Све је пуно среће,
Са гранчицом крина на површје мора
Тишина се слеће.
Не мичу се вали, а лепота шири
Своја бајна крила,
Ни галеба нема, тек се песма вије
Бродарица вила.
Сад је блажен сваки, ал' и трепет неки
У радост се сплео,
А и ко би мору, слици дана наших,
Веровати смео?