Коња игра Јован Сарајлија
по калдрми испод Сарајева,
гледале га па су беседиле:
гледале га па су поседиле:
„Оно нам је челебија Јово 5
што но су га сестре продавале
за белило и за руменило,
и за једно сјајно огледало”.
Међу њима једна проговара:
„Нису њега сестре продавале, 10
но су њега сеје миловале:
старија га у књигу писала,
а средња га у ђерђеву везла,
а најмлађа у песми певала”.
