Пређи на садржај

Корисник:نوفاك اتشمان/Архива/Нејски мировни споразум

Извор: Викизворник

Члан 117.[1]

б) Са резервом противних одредаба које би могле проистећи из овог уговора. Силе савезничке или удружене резервишу себи право да задрже или ликвидарају сва добра права и интересе бугарских припдадника или друштава под њиховом надзором а која се налазе на савезничкој територији, у колонијама, поседима или протекторатима, разумевајући ту и територије које су им уступљене на основу овога уговора.

Ликвидација ће се вршити саобразно законима заинтересоване савезничке или удружене државе и бугарски сопственик неће моћи без пристанка те државе располагати тим добрима, правима и интересима нити их оптеретити.

в) Цене или накнаде које проистичу из вршења права којим се бави § б биће утврђене по начинима процене и ликвидације одређеним законодавством земље у којој су добра била задржана или ликвидирана.

Члан 118.[2]

Бугарска влада признаје Силама савезничким и удруженим слободу да под своје војне судове ставе лица која су оптужена да су извршила дела противна законима и обичајима у рату. Казне законима предвиђене примениће се на лица за која се утврди да су крива. Овај ће пропис важити и ако је пред судом Бугарске или њених савезника предузет ма какав поступак или поведен кривични спор.

Бугарска влада издаће Силама савезничким и удруженим или оној између њих који јој такав захтев упути, сва лица која, пошто су оптужена да су извршила какво дело противно законима и обичајима ратним, буду назначена поименице, било по чину положају или звању, на које су их поставиле бугарске власти.

Члан 119.[2]

Извршиоци дела против припадника Сила савезничких и удружених предаће се војним судовима те Силе.

Извршиоци дела против припадника неколико сила, савезничких и удружених предаће се војним судовима у које улазе чланови из којих су састављени војни судови заинтересованих Сила.

У сваком случају оптужени имаће право да сам означи свога адвоката.

Члан 120.[2]

Бугарска влада обавезује се да прибави сва документа и све податке ма које врсте били чије ће саопштење сматрати као потребно за потпуно упознавање са инкриминисаним чињеницама, за истраживање криваца и правилну оцену одговорности.

Извори

[уреди]
  1. Политика, бр. 7.649 од уторка 20. августа 1929., насловна страна.
  2. 2,0 2,1 2,2 Политика, бр. 7.633 од недеље 4. августа 1929., страна 3.