Ковач (1919)

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Ја сам ковач Сима,
Мене знаде свак:
Као бела зима,
Перчин ми је цео
Од старости бео;
Ал' још чио, лак,
И са жаром младим,
Ја кујем и радим -
Тика-тика-так.

Нисам лен к'о слута,
Још пре зоре чак,
Из челика љута,
Сред избице моје
Варнице се роје,
Све рујне к'о мак;
Уз благослов неба
Течем кору хлеба -
Тика-тика-так.

Лик мој чађа крије,
Ал' нек' знаде свак,
Стид ме стога није,
Јер та чађа цела
Знак је часних дела;
Па ведар и лак,
Са чекићем својим
Уз наковањ стојим -
Тика-тика-так.