Ч'ји су двори у зеленој гори?
Нови двори а невјеста млада,
Па отишла за гору на воду.
Свекар вели: „не би снаје с воде!“
Свекрвица: „и не било ти је!“ 5
Ђевер сједи, снаху одговара:
„Лахко, лахко, моја стара мајко!
Далеко је за гору на воду;
Тешке видре[1] а нејаке руке!“
Док ето ти младе снаше с воде; 10
Свију редом водом напојила,
Кад ђеверу воду додавала,
Она рече свом милом ђеверу:
„Мој ђевере, мој злаћен прстене!
Свекрвице, дуговјека била, 15
Од неђеље до понеђелника!
Заовице, близу се удала,
Преко мора четерес конака!
Па јој бабо у походе пош’о,
Па не дош’о ни тамо нн амо! 20
Јетрвица легла па заспала,
Никад више с мјеста не устала!
Мој ђевере, мој злаћен прстене!
Бог ти дао, што год пожелио!“
Женске народне пјесме с Гласинца. Из збирке Р. Ј. Чајкановића.
