Разбоље се вјерена ђевојка,
Под прстеном и под вјером тврдом,
Нико младу не полази болну,
Него своја два ђевера млада.
Ђевери су неви говорили: 5
„Нево наша, дивно добро наше!
„Оли нама пребољети брзо,
„По нашему б'јелу двору шетат'?
„Оли нам се звати невјестица?“
А ђевер'ма нева одговара: 10
„Чујте мене, два ђевера млада!
„Ја се уздам у Бога једнога,
„Да ја хоћу млада пребољети,
„Ал' вам нећу бити невјестица,
„Јер ме ваша прекорјела мајка, 15
„Да сам вашег брата мађијала;
„Нијесам га никад ни виђела,
„Него једном на води студеној;
„Он је био с ону страну воде,
„Ја сам била води с ове стране, 20
„Удари ме увехлом јабуком,
„Увехло му срце и с матером!
„А ја њега везеном марамом,
„Завезло му срце и с матером!“
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 433-434.
