КИШИЦА МИНУ
Кишица мину с тамним облаком
И уми поља, пламен угаси,
Благодат стоци, вредним тежаком —
Блиста се шума, жуборе гласи . . .
Ал камо вода дажде обилни
Пљуском да падне кад гром заори,
Да жар угаси, тај огањ силни,
Љубави пламен што мене мори?
Та да се попне то сиње море
На небо и да једнако пада
Потопило би највише горе
Ал само љубав моју никада.
