Керка и майка

Извор: Викизворник


Керка и майка

- Майко ле, мила майко ле!
Ке загинам младо, зелено.
Оклетия ке ти ле остаам:
ти да н' ме бъргу закопаш,
дур да ми дойдат, майко, другачки,
свешча восчена да палят,
по киска цвеке да носат,
жальовна ми тъга да тъжат;
от да ме мене, майко, закопаш
мегю два друма широки,
къде шчо ми върват юнаци,
къй шчо ми коньи шетеет;
од мене да ми вявает!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

неуточнено, Охридско - Македония.

Сборник от български народни умотворения. Съст. Кузман Шапкарев. Т. 1-6 (в 9 кн.). София, 1891-1892; 2 изд. - В 4 тома. София, 1968-1973.