Ка брду
| Ка брду Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Ка брду
КА БРДУ
Мутно јутро, тужан и ја;
Ветар пири, киша роси:
Пењимо се, бурно срце,
Та нас љубав напред носи.
Аох, брдо узвишено,
Големо је горје твоје,
Ал' су већи ови боли,
Што нас тиште обадвоје.
Огрануће опет сунце
Огрејаће ове висе, —
Тице миле, не бојте се!
Горо моја, зелени се!
Весел'те се, радујте се!
Ви имате песме, цвета,
Наше душе разгалиће
Само сунце — с оног света.
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 81
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 4-5. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|