Карикатура
Карикатура
Моја је коса црна још данас,
и мада време у Неповрат лети,
ја знам да ћу и сутра смети
загристи сваку опору јабуку.
Али прексутра? Може већ приспети дан
са врећом иња под пазухом;
и ја ћу онда погурен, једним ухом
слушати како ме завејава.
Тад ће ми глава бити бела,
И залуд ћу главом трести:
и по мојој пламтећој, бестидној свести
падаће беле пахуљице Зиме.
И шта ће остати од овог живота?
Да л' само горке, исмејане сете?
Ил', можда, једно црнооко дете?
Ил', само једна карикатура?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|