Капетан
-Песма о трагичној смрти капетана Светислава Милића-
У подножју кршног, неприступног кланца
Водила се битка... У одсудном часу,
С исуканом сабљом, испред бојног ланца,
Он повика: „За мном!" и поведе масу.
Ал' тад, изненада, однекуд са стране,
Затруби: „Одступај!"... И, к'о гром да паде,
Настаде пометња: „Стан'те, капетане!"
Он за собом зачу, и запањен стаде...
„Боже! Бој изгубљен!" — у заблуди рече —
„Па још да одступам, да ме вечно пече
„И тишти срамота к'о олово врело?
„Зар да ме и деца за страшљивца држе?
Никад!..." И револвер магновено трже,
Осмехну се горко... и скреса у чело...
