Какве овој делије дојдоше,
ем делије, ем делибошлије,
напоречки порте отворише,
насумице у двор улегоше,
среди двора копја пободоше, 5
и за копја коњи привезаше,
иза коњи огањ, накладоше,
окол огањ редом полегаше,
затражише што га нигде нема,
затражише вино од три годин, 10
и ракију трипут препицану,
жуту дуњу од дванаес лета.
Уплаши се татко девојачки,
где да најде вино трогодишње,
где ракију трипут препицану, 15
где још дуњу од дванаес годин.
Слободи га убава девојка:
- Не мој ми се, до мој мили татко,
вино има у наши подруми,
ракију смо лани препицали, 20
ја сам дуњу у дар сачувала.
РР
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Свадбене песме сврљишког краја, Главни и одговорки уредник Сретен Петровић; Приредио Недељко Богдановић; Записивачи Радослав Раденковић, Недељко Богдановић, Валентина Стојиљковић, Дамир Јоцић, Гордана Ђорић, Љубиша Рајковић, Слађана Степановић, Ивана Ранђеловић, Драгиша Петковић; Етно-културолошка радионица, Сврљиг 1995., стр. XVII.
