Кад се жени младожења,
Далеко је испросио,
преко Дрине воде хладне.
Кад су пошли по дјевојку,
Ал' је Дрина засахнула, 5
Кад су пошли од дјевојке,
Ал' је Дрина заводњела,
И мостове однијела,
Ал' говори дјевојчица:
„Хајд' загази вјенчан' куме!” 10
Ал' говори вјеначан' куме:
„Чија ј' љуба нек' он гази!”
Ал' загази младожења,
Он загази у ту Дрину,
Кад загази мало с краја, 15
Коњу Дрина до кољена,
Кад загази мало даље,
Коњу Дрина до стрјемена;
Кад загази у сред Дрине,
Неста коња и јунака, 20
Само му се перје вије!
Кад то виђе млада љуба,
Она скаче у ту Дрину,
Заплеше се плетенице
За његове мамузице, 25
Па извади младожењу.
Ал' говори дјевојчица:
Мили Боже што ћ'мо сада?
Да бих ишла натраг мајци,
Мајка би ми говорила: 30
„Какви су то брзи гости,
Брзи гости у походе?”
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 228-229.
