Кад се девојка опрашта

Лепа се Смиља на кола пење,
Опроштај иште од миле мајке,
Од миле мајке од рода свога:
Роде мој роде благослови ме!
Смиљкина браћа тихо беседе:
Врати се натраг Смиљо девојко,
Врати се натраг мајка те виче,
Мајка те зове, кошуљу даје.
Али беседи Смиља девојка:
Била се мати пређе сећати,
Пређе сећати, кошуљу дати,
Док нисам села код мила кума,
Код мила кума и код девера,
Док није био прстен на руци,
Прстен на руци, венац на глави.
Искочи звезда из ведра неба,
И лепа Смиља из белих двора,
Одби се бисер грана од јоргована,
И лепа Смиља од своје мајке.

Извор

Стеван Бошковић, Бачванске песме. У Новоме Саду. Српска народна задружна штампарија, 1879. стр. 134-135.