Кад морија низ горицу сађе,
липу Ану на водици нађе.
Морија је Ани говорила:
— Божју помоћ, Ано материна!
— Бог помого, незнана делијо! 5
— Нисам, Ано, незнана делија,
већ сам, Ано, од бога морија
која мори и старо и младо,
и раставља и мило и драго.
Морији је Ана говорила: 10
— Моријице, по богу сестрице,
немој мене младу уморити,
ни мог драгог, Босиљевић Иву!
Морија је Ани говорила:
— Ако будеш прва у тефтеру, 15
прву ћу те младу уморити!
Кад морија тефтер отворила,
прва Ана у тефтеру била,
а за њоме Босиљевић Иво.
Одмах Ану заболила глава, 20
она оде својој милој мајци:
— Стери, мајко, мекане душеке!
Не стери ми дуго ни широко,
већ ми стери и уско и кратко,
јер ти нећу дуго боловати: 25
данас данак и сутра до подне!
Умри Ана литњи дан до подне,
умри Иво за њом до вечери.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 545.
