Пређи на садржај

Када Заимова и Јазић Алага

Извор: Викизворник

* * *


Када Заимова и Јазић Алага

У зо час се баше побасиле
по Травнику и по Сарајеву
а уз липу Каду заимову.
Тркну Када на авлинска врата
те да види баше сарајевске. 5
Прије ј' види Морићу Муј-ага
десним оком кроз авлинска врата.
Њојзи вели Морићу Муј-ага:
„Душо моја, Кадо заимова,
не дај феса за лоше калпаке 10
пули капе за лоше јунаке,
већ ти подај за ме за јунака."
Њему вели Када заимова:
„Хајд' отоле Морићу Муј-ага,
нисам ткала свиленли' кошуља 15
за Морића плећа опечена.
Нисам везла везени' пешкира
за Морића руке опуцане.
Нисам везла срмали јаглуке
за Монића брке отрцане." 20
Говорио Морићу Муј-ага:
„Стан' почекај, Кадо заимова,
док ти бабо из тимара дојде
трипут ћу те од бабе просити."
Мало вриме постало за тиме, 25
мало вриме ни петнаест дана,
брзо бабо из тимара дојде.
Запроси је Морићу Муј-ага.
Дадоше је и не казаше јој.
Винчаше је и не питаше је. 30
Од Морића лип алмаган дојде
двије дибе, четири кадифе,
два ћурчића и два ферменчића,
два тунуса бисером кићена,
два кићена, а два некићена. 35
И у џепу стотину дуката,
а у другом кутиија бисера,
и четвере лалели башмаге.
Нитко за то Кади казат не сми
доли једна остарила мајка. 40
Она иде у високу кулу
дино Када за ђерђефом сиди.
Говорила остарила мајка:
„О бога ти, драго дите моје,
узми воде и раки сафуна 45
па умивај било лице своје,
бабо те је Морићу поклонио.
Од Морића лип алмаган дојде:
двије дибе, четири кадифе,
два ћурчића и два ферменчића, 50
два тунуса бисером кићена,
два кићена, а два некићена.
И у џепу стотину дуката,
а у другом кутију бисера."
Кад то чула Када заимова 55
ђерђефом је о тле ударила.
Како га је лахко ударила
уприко му ногу приломила.
Она скочи на ноге лагухне,
она вели остарилој мајци: 60
„О бога ти, моја мила мајко,
ако мислим Морића љубити,
црна мене земља обљубила."
Узе видре па оде на воду.
Сусрете је Морићу Муј-ага. 65
Говорио Морићу Муј-ага:
„Душо моја, Кадо заимова,
камо теби печа и фереџа,
бабо те је мени поклонио?"
Њему вели Када заимова: 70
„Хајд' отоле, Морићу Муј-ага,
ако млислим Морића љубити,
црна мене земља обљубила,
црна земља и зелена трава."
Она оде за гору на воду 75
ал на води липе Каде стрина.
Говорила липе Каде стрина:
„Душо моја, Кадо заимова,
камо теби печа и фереџа?
Бабо те је Морићу поклоно." 80
Говорила липотица Када:
„О бога ми, драга стрино моја,
ако мислим Морића љубити,
црна мене земља обљубила,
црна земља и здена трава." 85
Оде двору липотица Када.
Отворила сепетли сандуке,
извадила свилене гајтане.
А мајка јој икиндију клања.
Прошета се испред миле мајке, 90
прошета се и два и три пута,
нек је мајка за живота види.
Она оде у зелену башчу,
у зелену башчу под наранџу.
Наранџи је гране савајала 95
Па је њојзи тихо говорила:
„Наранџице, по богу сестрице,
немој мени смрти задавати
издигни ме небу под облаке
нек ме види Травник и Сарај'во. 100
И кадија на тахту сидеђи
и муфтија у ћитаб гледећи.
Пусти мене прид нове дућане
прид дућане Јазића Алаге."
Наранџа је за бога примила 105
извлила је небу под облаке.
Видио је Травник и Сарај'во.
И кадија на тахту сидеђи
и муфтија у ћитаб гледећи.
Спустила се пред нове дућане 110
прид дућане Јазића Алаге.
Кад је види Јазића Алага
скочио је на ноге лагухне
и узима ноже оковане.
Па приреза свилене гајтане 115
не би л' Кади смрти не задали.
Али Када свијет проминила.
Кад то види Јазића Алага
он узима ноже оковане
и удари ножа у срдашце. 120
Како се је лако ударио
одма' се је снагом раставио,
црном се је земљом саставио.
На ножу је срце извадио.
Говорио на умрлу своме: 125
„Кад ми није Каде заимове,
нек ниј’ мене Јазића Алаге!"
Упоредо њиха укопаше
кроз мезаре руке промолише.
Метнуше им у бијеле руке, 130
метнуше им црвене јабуке.
Кад се прену нек се поиграју.
Када сутра био дан освану
рано ране дви жалосне мајке,
рано ране на нове мезаре. 135
Кад на' Алом зелен бор поник'о,
а над Кадом зелена борика.
Борика се око бора вије
кано Када око живог Але.


Референце

Извор

Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 272-275.