Пије вино Новак и Радивој,
Говори им Старина Новаче:
„Пијте вино, дружинице моја!
Пијте вино, ма се не опијте"...
Собом води два товара блага, 5
И он гони два коња витеза,
Која ваљаду два бијела града.
При бедри' му корда окована,
И при корди два гајтана златна,
Сваки гајтан од товара блага. 10
Иштом они и били у р'јечи,
У то доба трговац Иване;
Напе пушку Старина Новаче,
Пуче пушка, остала му пуста,
И удари трговца Ивана. 15
На зло га је мјесто ударио
Међу пуца, гдје му душа куца.
Отидоше, под'јелити благо:
Кавга узме два коња витеза,
А Радивој два товара блага, 20
Новак узме корду оковану,
И при корди два гајтана златна.
То се њему криво учинило,
И он иде питати Ивана
Јесу ли право дијелили благо. 25
Али Иво њима одговара
Да су право дијелили благо.
На Ивану танахна кошуља,
Више златна нег' бијела платна;
Ал' је хајдук Иву говорио: 30
„Свуци, Иво, танахну кошуљу!“
Ал' је Иво њему говорио:
„Не свлачи ми танахне кошуље,
И не вређај моје љуте ране!“
За то јунак ништа не хајаше, 35
Него свлачи танахну кошуљу,
А кад му је рану повр'једио,
И повади ноже иза паса,
И удари кавга Радојицу;
У зло га је мјесто ударио 40
Међу пуца, гдје му душа куца,
Мртав пане на зелену траву.
Вила њему дружбу дозиваше:
„Погибле нам кавга Радојица!“
Али дружба вили говораху: 45
„Нека гине, да би погинуо,
И нама се с њиме додијало!“
Извор
Валтазар Богишић: Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. 1, Биоград, 1878., стр. 293-295.