КАО ТЕШКЕ...
Као тешке стене
Јади су ме стисли;
Певао би, душо,
Али немам мислих:
Однесе их бездан
За на век, дубоко;
Однесе их, мудро,
Црно твоје око.
Не видим од нојце
Очајности клете,
Са усана тешки
Уздаји ми лете.
Па ни једног зрачка
Од питоме наде:
Надеђу ми благу
Ти, лане, украде.
И крвник, и сужан
Има кадкад мира:
Сан им сведе очи
Ништа их не дира:
Ал' ја немам, душо,
Ни санова више,
И снови ме с тебе
Мукло оставише.
Топло ли сам, топло,
Молио се богу;
Ал' од јако, дико,
Ни то већ не могу.
Што да му се молим?
Та дати ми не ће,
Да ја чела будем
А ти њено цвеће.
И волим те, волим,
У тузи, у срећи,
Волим те бескрајно,
Ал' не могу рећи:
Крилата ми душа
На усне ти паде,
Па на веки ваљда
Тамо и остаде!
Па врати ми, сунце,
Врати, што је моје,
Дај ни веру, срце,
Да и опет поје!
Дај ми душу, мисли,
Надеђу и снове:
Ид' дај веренику,
Да те љубом зове.
