И опет сам нешто сетан
| И опет сам нешто сетан Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
И опет сам нешто сетан
И опет сам нешто сетан,
Млаки су ми ови дани;
А од сунца што је зрака
Сви су прашни, похабани.
Што је дражи, што је смеха
У мрачне се куте дева —
Па и небо нешто с' срди
Те с' у облак заодева.
Песме нема, свега нема,
Све је тупо и промукло,
И надање у притворну
Хаљину се преобукло.
Па ко може жив се деват'
Покрај таквих хладних слика,
Мора срце пренут' с јада:
Кушања су превелика.
Напомене
[уреди]- Објављена у књизи Песме, 1863, страна 20
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 31. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|