И опет сам нешто сетан

И опет сам нешто сетан Писац: Милорад Поповић Шапчанин

И опет сам нешто сетан

И опет сам нешто сетан,

Млаки су ми ови дани;

А од сунца што је зрака

Сви су прашни, похабани.

Што је дражи, што је смеха

У мрачне се куте дева —

Па и небо нешто с' срди

Те с' у облак заодева.

Песме нема, свега нема,

Све је тупо и промукло,

И надање у притворну

Хаљину се преобукло.

Па ко може жив се деват'

Покрај таквих хладних слика,

Мора срце пренут' с јада:

Кушања су превелика.

Напомене

• Објављена у књизи Песме, 1863, страна 20

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 31. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.