[Има мајка једно мило сине
]
Има мајка једно мило сине,
Од милос га младо оженише,
У петак му девојку спросише.
У недељу свадбу направише,
Па на деник гости испратише, 5
У торник га у војску дигнуше.
Па га нема девет годин дана.
Неће љуба више да га чека.
Па дођоше кићени сватови.
Не мож’ мајка од жалос да гледа. 10
Па искара гуске да си чува,
Гуске чува веле сузе рони.
Косу кида па виноград веже.
Не мож’ татко од жалос да гледа.
Ваздан оре али га не сеје. 15
Оздол иде једно лудо младо,
Јаша коња огњовитог вранца,
Из уста му јасан пламен гори.
На чело му сјајна дзвезда сија:
Помоз’ бога мајке и немајке. 20
Бог помога синко и не синко.
Помоз бога татко, и не татко.
Бог помога синко, и не синко.
Питује га једно лудо младо:
Што работиш по тој пусто поље. 25
Што га ореш када га не сејеш?
Стари татко тада проговара:
Кад питујеш право ћу ти кажем.
Имаја сам једно мило сине,
Од милос га младо оженимо, 30
И одма га у војску дигнуше.
Па га нема девет годин дана,
Неће љуба више да га чека,
Па дојдоше кићени сватови.
Па не могу од жалос да гледам. 35
Када стиже у његови двори.
Љуба га је по збор препознала.
Препознала па га загрлила,
Опростија љубу оставија,
И он си је љубу опростија 40
Место љубу сестру опремија.
Опремија па гу испратија.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
